BBC 100 žena: Ko je na listi ove godine?

6. decembar 2022
Svet

BBC predstavlja listu 100 uticajnih i inspirativnih žena iz celog sveta za 2022. godinu.

Među njima su svetski muzički fenomen Bili Ajliš, Prva dama Ukrajine Olena Zelenska, glumice Prijanka Čopra Džonas i Selma Bler, 'carica ruske pop muzike' Ala Pugačeva, iranska penjačica Elnaz Rekabi, atletičarka koja obara rekorde u troskoku Žulimar Rohas i spisateljica iz Gane Nana Darkoa Sekijamah.

Ovo je deseta godina kako BBC objavljuje listu 100 žena i iskoristili smo priliku da utvrdimo koliki je napredak postignut u protekloj deceniji. Iako je došlo do ogromnih koraka napred na polju ženskih prava - od porasta broja državnica do pokreta MeToo - pred ženama u mnogim delovima sveta je, čini se, još dug put.

Ova lista odražava i uloge žena u srcu sukoba širom sveta tokom 2022. godine - od demonstrantkinja koje hrabro zahtevaju promene u Iranu, do ženskog lica sukoba i otpora u Ukrajini i Rusiji. Prvi put otkako objavljujemo listu, zamolili smo žene koje su bile na prethodnim da nominuju one za koje smatraju da su zaslužile da se nađu među BBC 100 žena 2022.

Saznajte više o 100 žena odabirajući oblast interesovanja

Politika i obrazovanje

Kultura i sport

Aktivizam i borba za prava

Zdravlje i nauka

Politika i obrazovanje

Main Al-Obaidi, Jemen

Advokatkinja

Kako je rat u Jemenu postao sve nasilniji tokom godine, advokatkinja Main Al-Obaidi je i dalje posvećena izgradnji mira u opkoljenom gradu Taizu. Preuzela je na sebe ulogu posrednice, trudeći se da organizuje razmenu zatvorenika uzmeđu sukobljenih grupa. Iako ne uspe uvek da borce vrati žive njihovim porodicama, trudi se da omogući da se tela ubijenih predaju najbližima.

Bila je volonterka u Savezu žena Japana, i branila uhapšene žene. Takođe je i prva žena promovisana u Savet advokatskog sindikata, u kojem predsedava komitetom za ljudska prava i slobode.

Fatima Amiri, Avganistan

Studentkinja

Avganistanska tinejdžerka Fatima Amiri je jedna od preživelih napada bombaša samoubice na obrazovni centar u Kabulu, kada je poginulo više od 50 ljudi, većinom učenica. Imala je ozbiljne povrede - izgubila je oko, a teško su joj oštećeni vilica i uho.

Dok se oporavljala, pripremala se za prijemni ispit i u oktobru je položila više od 85 odsto zadatog. Sanja da upiše kompjuterske nauke na Univerzitetu u Kabulu i kaže da joj je gubitak oka dao novu snagu i odlučnost da uspe.

Natali Bekart, Vatikan

Časna sestra

Kada je papa Franja imenovao Natali Bekart za podsekretarku Biskupskog sinoda, postala je prva žena u istoriji na tom položaju. U toj ulozi, ona je jedna od brojnih visokih zvaničnika koji savetuju papu oko pitanja važnih za Katoličku crkvu, kao i jedina žena sa glasačkim pravom. Generalni sekretar ovog tela je 2021. godine izjavio da je njeno imenovanje pokazalo da su se za žene „otvorila vrata“.

Pre toga, francuska časna sestra Reda Havijera služila je kao prva direktorka Nacionalne službe za evangelizaciju mladih i vokacije u Francuskoj.

Kako kaže papa Franja: „Dužnost je pravde da se bori protiv sve diskriminacije i nasilja nad ženama… Potrebno je da zajednički koliko možemo pružimo podršku i uključimo više žena u liderske položaje na svim nivoima.“

Natali Bekart

Taisja Bekbulatova, Rusija

Novinarka

Cenjena ruska novinarka Taisja Bekbulatova osnovala je nezavisni medij Holod 2019. godine. Organizacija izveštava naširoko o ratu u Ukrajini, a objavljuje i priče o neravnopravnosti, nasilju i pravima žena. Internet stranicu su vlasti u Rusiji blokirale u aprilu, tokom procesa gušenja nezavisnih medija.

Uprkos tome, Bekbulatova i njen tim su se zarekli da će nastaviti sa radom i broj čitalaca je porastao. Bekbulatova, koja je napustila Rusiju 2021. pošto je proglašena „stranom agentkinjom“, putovala je lično u Ukrajinu da bi izveštavala sa fronta.

Ne verujem u neminovni napredak. Savremena civilizacija je oduvek delovalo krhko i lako za rušenje. A prava žena su obično prva koja nestanu.

Taisja Bekbulatova

Kristina Berdinski, Kristina Berdinski

Novinarka

Tokom rata u Ukrajini, nagrađivana novinarka Kristina Berdinski putovala je širom zemlje i izveštavala iz oblasti pod granatiranjem ruskih snaga. Njeni tekstovi su često obojeni detaljima svakodnevnog života u gradovima u paklu rata.

Rođena u Hersonu, Berdinski je 14 godina radila kao politička novinarka u Kijevu, između ostalog za NV magazin i brojne TV i radio emisije. Osmislila e-People, projekat na društvenim mrežama o učesnicima narandžaste revolucije na Euromajdanu, koji je kasnio prerastao u knjigu.

Zahra Džoja, Avganistan

Novinarka

Šest godina pod talibanskom vlašću, Zahra Džoja je postajala „Muhamed“ i oblačila se kao dečak da bi išla u školu. Kad su snage predvođene Sjedinjenim Američkim Državama srušile talibane 2001. godine, vratila se u školu kao Zahra. Počela je da radi kao novinarka 2011. godine i često bi bila jedina novinarka u redakciji.

Osnivačica je Rukšana medija, prve avganistanske feminističke novinske agencije, nazvane po devetnaestogodišnjakinji koju su talibani kamenovali na smrt. Džoja je evakuisana iz Avganistana 2021. godine i sada vodi Rukšana mediju iz izgnanstva u Velikoj Britaniji. Dobitnica je nagrade Donosilac promena Fondacije Gejts za 2022. godinu.

Verujem u meku moć reči i mi moramo da govorimo o nepravdama prema ženama.

Zahra Džoja

Džoj Ngozi Ezelo, Nigerija

Profesorka prava

Dekanka emeritus Pravnog fakulteta na Univerzitetu u Nigeriji i bivša specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za trgovinu ljudima, Džoj Ezeilo je vodeći autoritet na polju međunarodnih ljudskih prava.

Direktorka i osnivačica Kolektiva za žensku pomoć (WACOL), koja je u poslednjih 25 godina pružala besplatnu pravnu pomoć i sklonište za 60.000 ugroženih žena u Nigeriji. Osnovala je i Centar za žrtve seksualnog nasilja Tamar da bi pružila brzu reakciju žrtvama I preživelima zlostavljanja.

Nominovala ju je dobitnica 2021. godine, spisateljica Čimamanda Ngozi Adiči

„Profesorka Ezelo je uticala na mnoge živote kroz pružanje besplatne pravne pomoći siromašnima, naročito ženama i devojkama čija su ljudska prava bila narušena.“

Ibidžoke Faborode, Nigerija

Suosnivačica ElektHER

Preko ElektHER (IzaberiNJU), Ibidžoke Faborode izaziva prave potrese u ženskom političkom pokretu u Nigeriji. Njena organizacija radi na premošćavanju jaza u političkoj zastupljenosti i uvela je više od 2.000 žena u politiku širom Afrike. Sa kampanjom #Agender35, njena organizacija direktno podržava 35 žena koje se kandiduju za lokalne ili federalne položaje na opštim izborima 2023. godine, obezbeđujući im pomoć u ljudstvu i sredstvima.

Ona stoji i iza prve afričke feminističke mobilne aplikacije za analizu rezultata izbora. Faborod se trenutno koristi u Savetu za liderstvo Fondacije za demokratiju i kulturu, koji traži nove načine za poboljšanje demokratskih procesa.

Erika Hilton, Brazil

Političarka

Prva crna trans žena koja je izabrana u Nacionalni kongres Brazila, Erika Hilton je aktivistkinja koja se bori protiv rasizma i za LGBT zajednicu i ljudska prava.

Kao tinejdžerka, izbačena je iz konzervativnog porodičnog doma i živela je na ulici, pre nego što je upisala fakultet. Sa iiskustvom u studentskoj politici, Hilton se preselila u Sao Paulo i pridružila levičarskoj partiji PSOL. Izabrana je u gradsku vlast 2020. godine i postala autorka zakona koji je u opštinski budžet uvela mere protiv gladi u najvećem brazilskom gradu.

Mi se borimo da postignemo jednaka prava, jednaku platu i okončamo rodno zasnovano nasilje, bilo da smo crni, latino, beli, siromašni, bogati, cis ili transrodni.

Erika Hilton

Park Ji Hjun, Južna Koreja

Politička reformatorka

Kao studentkinja, Park Ji Hjun je anonimno pomogla u razbijanju jedne od najvećih južnokorejskih internet mreža za seksualne zločine, poznate kao Nth rums. Ove godine je javno govorila o njenom iskustvo i počela da se bavi politikom, obraćajući se mladim glasačicama.

Kad je Demokratska stranka izgubila na predsedničkim izborima, imenovali su je za privremenu ko-liderku. Bila je i u ženskom odboru koji se bavio borbom protiv digitalnih seksualnih zločina. U junu je stranka doživela nove poraze i ona je podnela ostavku. Iako u ovom trenutku nema zvaničnu titulu, i dalje je posvećena borbi za rodnu ravnopravnost u politici.

Globalno, digitalni seksualni zločini ugrožavaju prava žena i mi moramo da rešimo ovaj problem solidarnošću.

Park Ji Hjun

Čeng Jen, Tajvan

Budista filantropkinja

Darma učiteljica Čen Jen je jedna od najuticajnijih ličnosti u razvoju modernog tajvanskog budizma. Osnivačicu humanitarne Cu či fondacije često opisuju kao “azijsku majku Terezu”.

Osnovala je ovu organizaciju 1966, kada je 30 domaćica skupljalo novac da pomognu siromašnim porodicama. Od tada, ovu organizaciju, koja takođe upravlja školama i bolnicama, podržavaju milioni ljudi širom sveta, sakupljajući novac i medicinska sredstva. Danas je duboko u devetoj deceniji života, a njeni pratioci i dalje vode filantropske kampanje i nedavno su skupili pomoć za izbeglice iz ratom razorene Ukrajine.

Marija Fernanda Kastro Maja, Meksiko

Aktivistkinja za prava osoba s invaliditetom

Kao žena sa intelektualnim invaliditetom, Fernanda Kastro se bori da i drugi poput nje mogu da učestvuju u politici. Ona je deo grupe zastupnika prava osoba sa invaliditetom, koju podržava Hjuman rajts voč, a koja traži od svih političkih stranaka u Meksiku da uključe ljude sa intelektualnim invaliditetom i otežanom sposobnošću učenja u njihove aktivnosti.

Njen rad pokriva pristup jeziku u dokumentima koji se tiču političkih odluka i inkluziju u političke stranke i izborne događaje. Kastro je bila deo meksičke delegacije u Ujedinjenim nacijama koja je predstavila izveštaj o pravima osoba sa invaliditetom i predstavnica je globalne mreže Inklužn internešenel.

Sepideh Kolijan, Iran

Politička aktivistkinja

Studentkinja prava Sepideh Kolijan je osuđena na pet godina zatvora zbog podrške radničkim pravima u pokrajini Kuzestan, na jugozapadu Irana. Provela je poslednje četiri godine u četiri različita iranska zatvora, među kojima je i Evin, ozloglašeno mesto za utamničenje političkih zatvorenika, gde je Kolijan prebačena u oktobru 2021. godine.

Čak i iz zatvora nastavlja sa aktivnostima i šalje audio snimke koji opisuju „nehumani“ tretman sa kojim se suočava. Služi i kao glas drugih zatvorenica i dok je bila na uslovnoj slobodi, napisala je knjigu o „torturi“ i „nepravdi“ koje žene doživljavaju u iranskim zatvorima.

Šanel Kontos, Australija

Aktivistkinja dobrovoljnog pristanka na seks

Osnivačica pokreta „Naučite nas pristanku“, koji zagovara holistički pristanak i seksualno obrazovanje, Šanel Kontos je 2021. godine objavila stori na Instagramu sa pitanjem za pratioce da li su oni ili neko koga poznaju bili seksualno napadnuti u školi. U roku od 24 sata, više od dvesta ljudi odgovorilo je sa „da“.

Pokrenula je peticiju koja poziva na ranije obrazovanje o pristanku na seks u Australiji. Zahvaljujući njenoj kampanji, obrazovanje o pristanku biće obavezno od vrtića do srednje škole, počev od 2023. godine. Sada ljude uči o problemu skidanju kondoma bez obostranog pristanka, a vodi i kampanju da se taj čin kriminalizuje.

Eva Kopa, Bolivvija

Političarka

Bivša studentska liderka ajmarskog porekla, Eva Kopa je uzdrmala svet politike u Boliviji. Nakon što nije uspela da obezbedi nominaciju njene partije za gradonačelnicu El Alta, drugog najvećeg grada u zemlji, ušla je samostalno u trku protiv kandidata njene partije i osvojila 69 odsto glasova. Nedavno je objavila planove grada za žene, čiji je cilj da osnaži prava žena kroz politiku i ulaganje.

Kopa nije novo lice u politici, jer je već osvajala senatorske mandate između 2015. i 2020. godine. Njen raskol sa vladajućom strankom mnogi doživljavaju kao promenu ka raznovrsnijem političkom prostoru u Boliviji.

Potrebno nam je više liderki: žene uvek na nogama, nikad ne kolenima.

Eva Kopa

Ursula fon der Lajen, Nemačka

Predsednica Evropske komisije

Prva predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nemačka političarka. Bila je u kabinetu Anđele Merkel, kao prva ministarka odbrane u istoriji Nemačke.

Rođena u Briselu, studirala je ekonomiju i medicinu pre nego što je počela da se bavi politikom. Stala je na čelo EU 2019. i od tada je predvodila blok kroz Bregzit, pandemiju kovida-19 i rat u Ukrajini. Bila je pokretačka snaga iza zakona EU koji traži rodnu ravnotežu u upravnim odborima kompanija, usvojenom ove godine.

Nominovala ju je dobitnica iz 2020. premijerka Finske Sana Marin

„Evropa se suočavala sa krizom za krizom. Ursula fon der Lajen je pokazala neverovatnu odlučnost u pomoći Evropskoj uniji da prođe kroz ove izazove ujedinjena. Njeno rukovodstvo je bilo nepokolebljivo. Vremena su teška, ali je ona još čvršća.”

Naomi Long, Severna Irska

Političarka

Bivša ministarka pravde Naomi Long predložila je ove godine zakone za borbu protiv velikog broja novih seksualnih prestupa u Severnoj Irskoj, među kojima su daunblauzing (snimanje ispod suknje), sajber-flešing (grupni napadi obnaženim fotografijama na internetu) i ukidanje odbrane objašnjenjem „grubi seks“. Budući da je i sama bila žrtva pretnji smrću, Long radi i na ukazivanju na uznemiravanje političarki.

Po profesiji građevinska inženjerka, učlanila se u stranku Alijansa 1995. godine. Nakon mandata gradonačelnice Belfasta, postala je prvi poslanik Alijanse izabran u parlament Velike Britanije 2010. godine, izbacivši bivšeg premijera Pitera Robinsona iz Vestminstera sa pozicije koju je držao više od 30 godina.

Moramo da se bavimo stavovima koji stvaraju atmosferu u kojoj je zlostavljanje uobičajena pojava. To znači da svi moramo direktno i dosledno da osporavamo kulturu muške privilegije, seksizma i mizoginije.

Naomi Long

Ajša Malik, Pakistan

Sutkinja

Postavljena ove godine za prvu sutkinju Vrhovnog suda Pakistana, Aješa Malik je izricala presude koje štite prava žena. U njih spada i njena ključna presuda kojom je zabranjen takozvani test za žrtve silovanja „sa dva prsta“. Ovi „testovi nevinosti“ primenjivali su se tokom pregleda slučajeva seksualnog nasilja sve dok nisu zabranjeni 2021. godine.

Pored njene uloge u Vrhovnom sudu, Malik drži i obuku za sudije širom sveta i inaugurisala je konferencije za sutkinje u Pakistanu, podstičući na sveopšte rasprave o rodnoj perspektivi u pravosudnom sistemu.

Žene moraju da izgrade novi narativ – onaj koji uključuje njihovu perspektivu, deli njihovo iskustvo i sadrži njihove priče.

Ajša Malik

Zara Mohamadi, Iran

Prosvetna radnica

Kao jedna od osnivačica socio-kulturne asociacije Nodžin, Zara Mohadami je posvetila više od decenije predavanju kurdskog jezika u njenom rodnom Sanandadžu.

Prema iranskom ustavu, upotreba regionalnih i etničkih jezika je dozvoljena u prosvetnom okruženju, ali advokati i aktivisti kažu da to nije slučaj u praksi, tako da deca ne mogu da uče maternji jezik u školama. Iranska vlada je optužila Mohamadi za „formiranje grupa i društava sa ciljem narušavanja nacionalne bezbednosti“ i osuđena je na pet godina zatvora. U zatvoru je od januara 2022. godine.

Mija Motli, Barbados

Predsednica vlade

Prva predsednica vlade Barbadosa, Mija Motli osvojila je i drugi mandat posle velike pobede na izborima u januaru. Motli vodi Laburističku partiju Barbadosa od 2008. Predvodi ovo karipsko ostrvo u doba prekida veza sa britanskom kraljevskom porodicom, ukidanja monarha kao šefa države, čime je Barbados postao nova svetska republika.

Motli je poznata po oštrim kritikama klimatskih promena. Na skupu COP27, kritikovala je bogate države za manjak brige o klimatskoj krizi, upozorivši da bi do 2050. godine milijardu ljudi moglo da napusti domove ako ne budu preduzete oštrije mere.

Roza Salih, Škotska

Političarka

U maju 2022, Roza Salih je postala prva izbeglica izabrana u gradsko veće Glazgova, stigavši u Škotsku kao mala devojčica kad je njena porodica bila prinuđena da pobegne iz Iraka. Sada odbornica SNP-a za izbornu jedinicu Grejter Polok, Salih se borila za prava izbeglica još kao tinejdžerka i njene školske drugarice su se okupile da protestuju zbog zatvaranja prijateljice

Njihova kampanja, Glazgovske devojke, privukla je nacionalnu pažnju o tretmanu podnosilaca zahteva za azil. Salih je postala suosnivačica Škotske solidarnosti sa Kurdistanom, posetivši kurdske regione u Turskoj kao aktivistkinja za ljudska prava.

Simon Tebet, Brazil

Članica brazilskog federalnog Senata

Mnogi je doživljavaju kao osobu koja može da ublaži sve dublju polarizaciju u zemlji: centristička brazilska senatorka Simon Tebet završila je treća u ovogodišnjoj predsedničkoj izbornoj trci. Izabrana je za državnu poslanicu 2002. godine i gradonačelnicu njenog rodnog mesta Tres Lagoas 2004. i 2008. Godine 2014, izabrana je u Senat sa više od 52 odsto potvrđenih glasova.

Prva je žena koja je predsedavala Ustavnim i pravnim odborom Senata, koji se smatra najvažnijim odborom doma. Profesorka prava više od decenije, Tebet je predsedavala i Zajedničkim odborom za borbu protiv nasilja nad ženama.

Svi treba da znaju da budućnost pripada ženama, a ženino mesto je gde god ona poželi.

Simon Tebet

Kisanet Tedros, Eritreja

Obrazovna preduzetnica

Beles Bubu je kanal na Jutjubu koji uči eritrejsku decu njihovom jeziku i kulturi, a osnovala ga je autorka sadržaja i preduzetnica Kisanet Tedros. Rođena i odrasla u Etiopiji, od mladosti je cenila važnost razumevanja jezika da bi se osećala povezanost sa korenima.

Njen producentski tim okuplja samouke glasove i digitalne umetnike iz Eritreje, Ugande i Demokratske Republike Kongo da bi stvarali digitalni sadržaj. Video snimke gledaju roditelji koji govore jezik Tigrinja njihova deca iz Eritreje i Etiopije. Tedros takođe organizuje prvi Dečji festival Beles Bubu za izbeglice u Kampali, u Ugandi.

Nazanin Zagari-Retklif, Velika Britanija/Iran

Dobrotvorna radnica

„Svet mora da se ujedini kako više niko ne bi bio uzet za taoca ili zatvoren za nešto što nije uradio“, izjavila je Nazanin Zagari-Retklif, Britanka iranskog porekla, nakon što su je u martu oslobodile iranske vlasti posle duge kampanje njenog muža Ričarda koji je vršio pritisak na britansku vladu da izdejstvuje njeno puštanje na slobodu i razreši istorijski spor o dugovanju sa Iranom.

Nazanin je nasumično pritvorena u Iranu dok je bila na odmoru sa ćerkom 2016. godine, i kasnije, kao svojevrsni diplomatski pion, postala taokinja iranskih vlasti kao vid pritiska na britansku vladu. Držana je u zatočeništvu šest godina – isprva osuđena na Revolucionarnom sudu za pokušaj rušenja iranskog režima. Kad je prva kazna istekla 2021, izrečena joj je druga i držana je u zatvoru sve dok nije postignut diplomatski sporazum. Zagari-Retklif je neprestano odbacivala sve optužbe i sa mužem trenutno piše memoare.

Olena Zelenska, Ukrajina

Prva dama

Uspešna televizijska scenaristkinja koja je nekada radila iza kulisa, Olena Zelenska je gurnuta na svetsku scenu kad je njen muž Vladimir Zelenski 2019. godine postao predsednik Ukrajine. Kao Prva dama radila je na unapređenju prava žena i promovisanju ukrajinske kulture.

Posle ruske invazije, iskoristila je njenu platformu da ukaže na patnju ukrajinskog naroda, postavši prva supruga nekog stranog predsednika koja je govorila u američkom Kongresu. Sada je usredsređena na pomoć za očuvanje mentalnog zdravlja dece i porodica koji su prošli kroz ratne traume.

Žene su na sebe preuzele još više odgovornosti nego u vreme mira… Žena koja je iskusila ovaj rat nikad neće napraviti korak unazad. I sigurna sam da će naše unutrašnje samopouzdanje narasti.

Olena Zelenska

Kultura i sport

Bili Ajliš, SAD

Pevačica i kantautorka

Dobitnica Gremija i superzvezda koja obara rekorde, Bili Ajliš je poznata po pomeranju granica njenom muzikom - od singla Your Power, u kojoj proziva zlostavljače i izrabljivače maloletnica, do All The Good Girls Go To Hell, pesmi o klimatskim promenama.

Ušla je u istoriju kao najmlađa glavna zvezda festivala Glastonberi, a nastup je obeležio njen protest protiv odluke američkog Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na abortus. Otvoreno govori o telesnom izgledu, stanjima depresije i životu sa Turetovim sindromom.

Oduševljena sam vremenom u kojem smo sada. Žene su na vrhu. Sećam se određenog perioda kada sam tonula u tu jamu bespomoćnosti jer devojke poput mene niko nije shvatao ozbiljno.

Bili Ajliš

Dima Akta, Sirija

Atletičarka

Dom Dime Akte u Siriji je bombardovan 2012. godine. Izgubila je nogu i sposobnost da se bavi jednom od najomiljenijih aktivnosti: da trči. Otprilike 28 odsto Sirijaca ima neki invaliditet, skoro dvaput više od globalnog proseka, prema podacima UN-a. Deset godina kasnije, Akta živi u Velikoj Britaniji, gde trenira za učešće na Paraolimpijskim igrama 2024. godine.

Nakon što je sakupila novac za izbeglice tokom pandemije, odato joj je priynanje izborom u engleski alternativni fudbalski tim Lajonharts. Njena priča se pojavljuje u video spotu pop zvezde En Mari Beautiful, a ona i dalje ukazuje na snagu ljudi sa invaliditetom.

Zar Amir-Ebrahimi, Iran

Glumica

Ove godine je nagrađivana glumica i filmska stvarateljka Zar Amir-Ebrahimi postala prva Iranka koja je osvojila nagradu za najbolju glumicu u Kanu za ulogu u Svetom pauku, filmu zasnovanom na istinitoj priči o serijskom ubici koji je napadao seksualne radnice.

Amir-Ebrahimi je morala da napusti Iran da bi izbegla progon i krivično gonjenje kada je procureo njen intimni snimak a ona izložena kampanji blaćenja njenog ranijeg ljubavnog života. Preselila se u Pariz 2008, osnovala producentsku kuću Alambik Prodakšn i gradi impresivnu karijeru i ispred i iza kamere.

Selma Bler, SAD

Glumica

Poznata po ulogama u pop-kulturnim klasicima kao što su Okrutne namere, Pravna plavuša i filmskom serijalu Helboj, Selma Bler je američka filmska I televizijska glumica.

Postavljena joj je dijagnoza multiple skleroze 2018. godine i stekla je podršku zbog ukazivanja na ovo stanje, kada je govorila otvoreno o zdravstvenom putovanju i izazovima sa kojima se susreće. Ove godine je objavila memoare Zlobna duša i udružila se sa inkluzivnom robnom markom za šminku, sa ciljem pravljenja ergonomske kozmetike, lakše za upotrebu i primenu za svakoga.

Ja sam žena koja je imala tešku prošlost, koja može da se osudi za mnoge stvari i čija moć može vrlo lako da se sruši, ali stigla sam ovde gde sam uz pomoć podrške drugih žena.

Selma Bler

Sneha Džavale, Indija

Socijalna radnica

Kad njeni roditelji nisu mogli da ispune zahtev za veći miraz u decembru 2000. godine, muž Snehe Džavale ju je zapalio kerozinom. Porodica nije podnela krivičnu prijavu policiji. Kad je njen muž otišao sa njihovim sinom, čvrsto je rešila da započne život ispočetka, čitajući tarot i pišući scenarije – što su poslovi gde ljudi ne moraju da joj vide lice.

Džavale, danas socijalna radnica, zamoljena je da glumi u pozorišnoj predstavi Nirbhaja, nazvanoj po žrtvi grupnog silovanja u Delhiju 2012. godine i zasnovana na iskustvima žrtava nasilja. Nastup pred publikom širom sveta pomogao joj je da prevaziđe vlastite strahove.

U poslednjih deset godina, stavovi društva prema žrtvama opekotina od vatre i kiseline su se promenili. Ne smatram se ništa nižom od Mis sveta ili Mis univerzuma. Kažem da sam lepa, a onda i jesam.

Sneha Džavale

Rima Džufali, Saudijska Arabija

Auto-trkačica

Rima Džufali je 2018. godine ušla u istoriji postavši prva profesionalna auto-moto trkačica iz Saudijske Arabije. Ove godine je osnovala vlastiti tim, Tiba Motorsport, da bi se takmičila na Međunarodnom GT Openu i unapredila pristup Saudijske Arabije moto-trkama. Preko tima, stvara raznovrsne obrazovne prilike i programe za unapređenje raznovrsnosti u sportu.

Uzor za druge auto-trkačice širom sveta, Džufali se nada da će postići još jednu prvu stvar – učešće na prestižnih 24 časa Le Mana sa Tiba Motorsportom.

Mnogi stereotipi i dalje važe za žene u društvu. Podržite potrebe koje proističu iz doma, kao i iz društva, da bi se desile značajne i trajne promene.

Rima Džufali

Ona Karboneli, Španija

Plivačica

Umetnička plivačica Ona Karboneli vodi borbu za prihvatanje majki koje su i elitne sportistkinje. Trostruka učesnica na Olimpijskim igrama, do sada je osvojila više od 30 najvažnijih medalja, među njima i olimpijsko srebro i bronzu.

Ona je rodila prvo dete 2020. i odmah počela da trenira da bi učestvovala na Olimpijskim igrama u Tokiju. Otvoreno je govorila o razočarenju pravilima kojima nije bilo dozvoljeno da doji sina na takmičenju. Te godine je i drugi put postala majka. O ličnim iskustvima je govorila u dokumentarnom filmu da bi pokazala drugim sportistkinjama kako materinstvo i sport mogu zajedno.

Kadri Keung, Hong Kong

Modna kreatorka

Kreiranje estetski zadovoljavajuće odeće za starije i za drugačija tela je strast Kadri Keung. Ona je osnovala adaptivni modni brend RAJS sa majkom Ofelijom Keung 2018. godine, inspirisana negovanjem bake i shvativši da odeći za starije često nedostaje stil i funkcionalnost.

Kao diplomirana dizajnerka odeće, Keung kombinuje znanje sa potrebama mušterija, bilo da su to čičak trake ili torba za kateter. Njen brend je zaposlio i obučio 90 siromašnih žena, među njima i one sa invaliditetima. Keung je 2022. godine pokrenula Baundles, inkluzivni brend koji promoviše moderne funkcionalne artikle.

Mje Kjung (Majki) Li, Južna Koreja

Producentkinja

Strastvena u podršci umetnosti, Majki Li predvodi korejski kulturni talas. Ona je pokretačica globalnog uspeha K-popa i osnivačica muzičkog festivala KCON. Bila je i izvršna producentkinja "Parazita", prvog dela na stranom jeziku kojem je dodeljen Oskar za najbolji film.

Li je potpredsednica konglomerata CJ ENM, moćne južnokorejske kompanije koja poseduje filmske i TV studije, kablovsku mrežu i muzičku produkciju.

Nominovala je glumica Rebel Vilson, na BBC listi 100 žena 2021. godine

"Ona je prava 'Ženska sila', i moj uzor. Predstavlja i promoviše njenu kulturu celom svetu i vrhunska je klasa." - Rebel Vilson

Lora Mekalister, Vels

Profesorka i bivša fudbalerka

Bivša kapitenka ženske fudbalske reprezentacije Velsa, Lora Mekalister je bila na nekoliko visokih položaja u sportskim upravnim telima. Trenutno je zamenica predsednika Uefinog Ženskog fudbalskog komiteta a kandidovala se za izbor Uefinog predstavnika u Fifinom Savetu u aprilu 2021. godine. Direktorka je odbora Fudbalske asocijacije Velškog trusta.

Trenutno profesorka Univerziteta u Kardifu, Mekalister je ekspertkinja za velšku politiku. Ove godine ju je Vels izabrao kao sportskog ambasadora LGBT zajednice za Svetsko prvenstvo u Kataru. Od nje je traženo da skine šešir u duginim bojama koji iskazuje njenu podršku LGBT zajednici dok je ulazila na stadion.

Mili, Tajland

Rep umetnica

Pevačica i autorka pesama Danufa Kanatirakul, poznatija pod umetničkim imenom Mili, koristi kontroverzne tekstove da bi govorila o problemima kao što su nerealni standardni lepote i obostrano dobrovoljni pristanak na seks. Repuje na više jezika dijalekata, koristeći i sleng tajlandske transrodne zajednice. Nedavno je najavila debitantski album BABB BUM BUM.

Postala je viralna senzacija na festivalu Koačela ove godine prozivajući tajlandske stereotipe i vladu, kao i jedući na bini „mango lepljivi pirinač“, tradicionalni tajlandski desert. Prošle godine je bila tužena za klevetu zato što je kritikovala reakciju tajlandske vlade na kovid-19. Kao posledica, trendovao je hešteg #SaveMilli.

Rita Moreno, Portoriko/SAD

Glumica

Malo je izvođača koji mogu da se pohvale statusom EGOT – izraz za vrhunsko dostignuće osvajanja nagrada Emi, Gremi, Oskar i Toni – ali Rita Moreno je jedna od njih. Portorikanska glumica, pevačica i plesačica debitovala je na Brodveju sa 13 godina i imala bogatu karijeru koja je trajala sedam decenija.

Pojavila se u klasicima Ples na kiši i Kralj i ja, ali tek je njena Anita u originalnoj Priči sa zapadne strane bila prva Latinoamerikanka koja je osvojila Oskara. Stiven Spilberg je dao da se potpuno novi lik uvede u njegovu cenjenu novu verziju specijalno za Moreno, sada u devedesetim godinama.

Salima Radija Mukansanga, Ruanda

Fudbalska sutkinja

U istorijskom trenutku za međunarodni fudbal, Salima Radija Mukansanga odabrana je od Fife kao jedna od prve tri fudbalske sutkinje koje će suditi na muškom Svetskom prvenstvu u Kataru 2022 – što je prvi put da se žene pojavljuju u toj ulozi na ovom šampionatu u njegovoj 92-godišnjoj istoriji.

U januaru prošle godine, postala je prva sutkinja koja je sudila na utakmici na muškom Afričkom kupu nacija, a sudila je i na Olimpijskim igrama u Tokiju. Već je i ranije sudila na ženskim fudbalskim utakmicama na najvišem nivou. Pre nego što je radila u sportu, obučavala se da radi kao babica

Ala Pugačova, Rusija

Muzičarka

Pevačica i kompozitorka Ala Pugačova prodala je više od 250 miliona ploča. Sa repertoarom od više od 500 pesama i 100 albuma, „carica ruskog popa“ je kulturna ikona, poznata po čistom meco-sopran glasu, iako sada više ne nastupa.

Iznova je dobijala priznanja od Rusije za svoju muziku, ali je Pugačova ipak u brojnim prilikama dizala glas protiv vlade. Nedavno je objavila poruku za njenih 3,6 miliona pratilaca na Instagramu u kojoj je osudila rat u Ukrajini, sa reakcijama koje su varirale od pohvala do optužbi za izdaju.

Svet je ostvario značajan napredak u borbi za pristup žena obrazovanju i finansijskoj samostalnosti. Međutim, porodično nasilje je i dalje veliki problem u mnogim zemljama.

Ala Pugačova

Elnaz Rekabi, Iran

Planinarka

Na Azijskom šampionatu u Južnoj Koreji u oktobru, iranska planinarka Elnaz Rekabi se takmičila bez marame, usred protesta protiv obaveznog hidžaba u rodnoj zemlji. Bila je četvrta na šampionatu, ali je stekla popularnost među iračkim demonstrantima. Mnogi su je pozdravili na teheranskom aerodromu kad se vratila kući, a bila je hvaljena i na društvenim mrežama.

U objavi na Instagram nalogu kasnije je saopštila da joj je hidžab spao „nehotice“ i izvinila se iranskom narodu u intervjuu za državnu televiziju za „konfuziju i zabrinutost“. Međutim, jedan izvor je rekao za BBC na persijskom da je njen intervju bio iznuđeno priznanje.

Julimar Rohas, Venecuela

Sportistkinja

Osvajačica olimpijskih medalja (zlatne i srebrne) i trostruka svetska šampionka, Julimar Rohas je postala svetska rekorderka u troskoku kada je zabeležila rezultat od 15,74 metara na Svetskom prvenstvu u atletici u dvorani martu 2022. Sada je sebi zadala još teži zadatak – da skoči 16 metara.

Rođena je u Karakasu u Venecueli, odrasla u siromašnoj oblasti na obali Karipskog mora, smatra da joj je skromno okruženje pomoglo da uspe. Trenutno nastupa za atletski tim Barselona, a u domovini je smatraju heroinom. Javno se deklariše kao lezbijka i bori se za poboljšanje prava LGBTQ+ osoba.

Mi žene ne smemo da dozvolimo da nas uplaše. Za nas ne postoje nemoguće, očigledno je da možemo da budemo potcenjene, ali smo ponosno pokazale šta smo sve u stanju da uradimo.

Julimar Rohas

Nana Darkoa Sekijama, Gana

Spisateljica

U zapaženoj kritici u časopisu Pablišers vikli, njena knjiga “Seksualni život afričkih žena” opisana je kao “neverovatan izveštaj o potrazi za seksualnim oslobođenjem”. Knjiga je navedena kao jedna od najboljih knjiga godine na listi magazina Ekonomist, pošto pruža širok raspon glasova sa afričkog kontinenta i iz dijaspore, rasute širom sveta.

Spisateljica i feministička aktivistkinja Nana Darkoa Sekijama takođe je osnivačica sajta, podkasta I festivala “Avanture iz spavaćih soba afričkih žena”, na kojima se objavljuje sadržaj o iskustvima afričkih žena vezanih za seks, seksualnosti i zadovoljstvo.

Feministkinje su uspele da stvore prostor da sve žene mogu da budu ono što jesu. Doživljavamo jednu vrstu otpora, što je posledica onoga što smo postigle, a ta preterana reakcija najviše utiče na rodno raznovrsne i rodno fluidne ljude.

Nana Darkoa Sekijama

Sali Skejls, Australija

Umetnica

Umetnička konsultantkinja Seli Skejls je 2022. godine imenovana da predvodi grupu koja radi sa australijskom vladom pred referendum poznatiji kao “Glas parlamentu”, savetodavni proces koji će, ako bude uspešan, dovesti do stalnog učešća starosedelačkih naroda u parlamentarnim procesima.

Cenjena umetnica i pionirka starosedelačke kulture, Skejls pripada narodu Pićanćaćara iz zajednica Pipalijaćara, koja se nalazi zapadno od oblasti Anangu Pićanćaćara Jakunjćaćara (APAJ) u udaljenim delovima Južne Australije. Ona je druga žena na poziciji predsedavajuće ove oblasti i predstavlja Umetnički kolektiv ove oblasti, grupu koja okuplja starosedelačke kulturne preduzetnike.

Nominovala ju je bivša političarka Džulija Džilard, na listi BBC 100 žena 2018

“Seli stvara i predivnu umetnost i budi razumevanje među ljudima. Prosvetljenje i sreća koju donosi drugima, ona donosi brojne promene, neophodne da bi se zaustavila pogubna kombinacija rasizma i seksizma.”

Aleksandra Skočilenko, Rusija

Umetnica

Umetnica iz Sankt Peterburga Aleksandra Skočilenko je pritvorena zato što je menjala oznake cena u supermarketima porukama o ratu u Ukrajini, među kojima su bili i podaci o mogućem broju žrtava u vazdušnom napadu na pozoriše u Marijupolju. Pošto ju je prijavio drugi kupac, optužena je po zakonskim odredbama koje zabranjuju 'dezinformacije' o ruskim oružanim snagama.

Trenutno u pritvornom centru dok čeka presudu, smatra sebe zatvorenicom zbog prigovora savesti i može da bude osuđena i do deset godina zatvora.

Skočilenko je pisala stripove posvećene pitanjima mentalnog zdravlja, na primer Crtice o depresiji i Šta je manija?. Njena partnerka je rekla da je zabrinuta zbog zdravlja Skočilenke u pritvoru.

Esra Varda, Alžir/SAD

Plesačica

Dete iz alžirske dijaspore, Esra Varda je kulturološka ratnica koja je prebacila tradicionalni alžirski ples iz dnevnih soba u učionice. Zalaže se za očuvanje severnoafričkih ženskih plesnih tradicija, sa posebnim naglaskom na raiju, narodnom žanru istorijski povezanom sa društvenim protestima.

Štićenica je Čeike Rabije, jedne od retkih vrhunskih plesačica tradicionalnog raija u dijaspori. Varda je putujuća plesačica i nastavnica, a njeni nastupi i radionice dospeli su u sve krajeve sveta, od Vašingtona do Londona.

Velija Vidal, Kolumbija

Spisateljica

Pripovedačica i promoterka kulture iz kolumbijskog regiona El Čoko, Velija Vidal je poklonica grupnih čitanja. Osnivačica je Motetea, organizacije koja promoviše čitanje i pismenost, kao i jedinstvenu kulturu Čokoa. Organizuje i festival čitanja i pisanja u Čokou, doživljavajući književnost kao sredstvo za borbu protiv nejednakosti i rasizma u jednom od najsiromašnijih regiona Kolumbije.

Njena skorašnja knjiga Aguas de Estuario je prva koja je dobila stipendiju za objavljivanje afro-kolumbijskih autora kolumbijskog Ministarstva kulture. Vidal je istraživačica projekta Afluentes, zajedničke inicijative sa Britanskim muzejom.

Svesniji smo danas istorijske represije nad ženama i potrebe da se ona ispravi, ali i dalje ne priznajemo koliko rasizam produbljuje tu represiju u slučaju afričkih i domorodačkih naroda.

Velija Vidal

Sara Čen, Južni Sudan

NBA skautkinja

Bivša profesionalna košarkašica Sara Čen sada je mentorka tinejdžerki i uči ih ovom sportu širom Afrike. Takođe je prva menadžerka za skauting u Africi za Toronto Reptore u NBA.

Pošto je pobegla iz rata u Kartumu, u Sudanu, sa porodicom se preselila u Keniju, gde je započela košarkašku karijeru. Dobila je košarkašku stipendiju na Univerzitetu Junion u Džeksonu, u Tenesiju, i igrala profesionalno u Africi i Evropi. Čen je osnovala fondaciju Kuća kod kuće, nevladinu organizaciju koja se bori protiv ranih brakova, zagovara obrazovanje i koristi sport za obrazovanje mladih.

Vi ste ono što verujete o sebi, zato verujte u budućnost dostojnu svih vaših snova i težnji.

Sara Čen

Prijanka Čopra Džonas, Indija

Glumica i producentkinja

Sa više od 60 snimljenih filmova, Prijanka Čopra Džonas je jedna od najvećih filmskih zvezda Bolivuda. Posle debitantskog pojavljivanja na filmu 2002, bivša Mis Sveta probila se u Holivudu, ušavši u istoriju kao prva južnoazijska glumica koja je imala glavnu ulogu u televizijskoj seriji na američkoj televizijskoj mreži (Kvantiko, 2015).

Među njenim holivudskim ulogama su i filmovi Nije li romantično i Matriks: Uskrsnuća. Osnovala je vlastitu producentsku kuću, snimajući filmove u Indiji. Čopra je takođe ambasadorka dobre volje Unicefa, zalažući se za prava dece i obrazovanje za devojčice.

Pokret MeToo i naknadni kolektivni glasovi žena su se okupili, štite jedni druge i podržavaju jedni druge – ima nečeg veoma moćnog u zajedništvu.

Prijanka Čopra Džonas

Gitandžali Šri, Indija

Spisateljica

Romansijerka i spisateljica Gitandžali Šri ušla je u istoriju ove godine kad je postala prva hinduska spisateljica koja je osvojila međunarodnog Bukera za Peščanu grobnicu, engleski prevod njenog romana Ret Samadhi. Francuski prevod knjige takođe se našao u užem izboru za nagradu Emil Gime.

Šri piše prozu na hinduskom i publicistiku na hinduskom i engleskom. Karakteriše je inovativna upotreba jezika i strukture, a dela su joj prevedena na mnoge indijske i strane jezike. Radi i na pozorišnim komadima u saradnji za pozorišnom trupom Vivadi, čija je osnivačka članica.

Žene su uvek morale da se bore za sopstveni prostor. Ali u naše vreme došlo je do vidnog napretka za žene u svim vidovima života, čak i neravnomerno u raznim kulturama i klasama.

Gitandžali Šri

Ons Žaber, Tunis

Teniserka

Posle istorijskog niza uspeha u ženskoj konkurenciji na Vimbldonu 2022, tuniska teniska zvezda Ons Žaber postala je prva Arapkinja ili Afrikanka koja je stigla u finale nekog gren slema u Open eri. Svega nekoliko meseci kasnije, stigla je i do finala US Opena.

Ova dvadesetosmogodišnjakinja, koja je počela da igra tenis kad je imala samo tri godine, stigla je do broja dva na rang listi Ženske teniske asocijacije (WTA) – najviše pozicije koju je do sada držao neki Afrikanac ili Arapin, bilo muškarac ili žena. Žaber je osvojila tri singl titule u karijeri i smatra se da je nadahnula novu generaciju teniserki.

Aktivizam i borba za prava

Lina Abu Akleh, Palestinske teritorije

Aktivistkinja za ljudska prava

Palestinsko-jermenska aktivistkinja za ljudska prava Lina Abu Akleh je bratanica palestinsko-američke novinarke Širin Abu Akleh, dopisnice Al Džazire ubijene u maju dok je izveštavala o upadu izraelskih snaga na okupiranu Zapadnu obalu. Izraelska vojska je saopštila da je „velika verovatnoća“ da ju je jedan od njenih vojnika ubio „greškom“.

Lina je postala lice kampanje borbe za pravdu i odgovornost za ubistvo njene tetke. Ima master iz međunarodnih studija ljudskih prava. Proglašena je jednom od Tajmovih budućih liderki za 2022. godinu zbog njenog aktivizma.

Moramo da produžimo tamo gde je moja tetka Širin Abu Akleh stala i nastavimo da ističemo žensku perspektivu kako bismo postigli da priče koje pričamo i informacije koje sakupljamo budu pravične, tačne i celovite – a bez žena to nije moguće.

Lina Abu Akleh

Velmariri Bambari, Indonezija

Aktivistkinja

Radeći u zabitim delovima Indonezije, Velmariri Bambari se bori za žrtve seksualnog nasilja u Centralnom Sulavesiju. Ubedila je članove lokalnih vlasti da ne primenjuju običajno pravo i da novčano ne kažnjavaju žrtve seksualnog nasilja.

U običajnom pravu, kažnjavanjem „pranjem sela“ utvrđuje se da počinioci za koje se smatra da su ukaljali tradicionalne vrednosti treba da plate kaznu. Ovo pravilo se primenjuje i na žrtve. Zbog njene kampanje, Bambari je obično prva osoba koju kontaktira policija kada stigne prijava za seksualno nasilje. Imala je već nekoliko slučajeva ove godine.

Iako posedujem fizički invaliditet, želim da posvetim svu energiju osnaživanju žena u mom okruženju stvarajući mogućnosti da steknu finansijsku samostalnost.

Velmariri Bambari

Tarana Berk, SAD

Aktivistkinja

Hešteg #MeToo postao je viralan pre pet godina, kad su milioni ljudi širom sveta podelili svoja iskustva o seksualnom zlostavljanju. Ali pokret je započela žrtva i aktivistkinja Tarana Berk još 2016. godine. Ona je skovala taj izraz kako bi ukazala na problem zlostavljanja i nasilja nad ženama.

Tvit iz 2017. godine glumice Alise Milano pojačao je snagu #MeToo, pokrenuvši globalnu raspravu o ophođenju prema ženama i pružilo žrtvama moćan glas. Berk je posvećena zastupanju žrtava zlostavljanja dok se i daje bori za kulturološke i strukturalne promene.

Sandija Enaligoda, Šri Lanka

Aktivistkinja za ljudska prava

Aktivistkinja za ljudska prava i pokretačica brojnih kampanja, Sandija Enaligoda pomaže hiljadama majki i žena koje su izgubile najbliže tokom građanskog rata u Šri Lanki. Njen suprug Praget Enaligoda, cenjeni istraživački novinar i karikaturista, nestao je u januaru 2010. Bio je oštar kritičar vlasti i istraživao navodna zlostavljanja separatista iz pokreta Tamilskih tigrova.

Otkako je njen suprug nestao, ova majka dvoje dece traga za pravdom. Optužila je pristalice bivšeg predsednika Šri Lanke, Mahinde Radžapaksa, da su odgovorni za otmicu njenog supruga. Iako su osumnjičeni identifikovani, u međuvremenu su svi oslobođeni optužbi.

Ja sam žena koja se bori u ime svih drugih, u svakoj prilici, kreativnom borbom, i pobeđujem izazove i pored uvreda i optužbi, posvećenošću i žrtvovanjem.

Sandija Enaligoda

Gohar Ešgi, Iran

Građanska aktivistkinja

Gohar Ešgi je postala simbol izdržljivosti i istrajnosti u Iranu. Njen sin, Satar Behešti, bio je bloger koji je umro u pritvoru pre jedne decenije i Ešgi od tada traži pravdu za njega, optužujući iranske vlasti za torturu i ubistvo.

Jedna je od Iranskih Majki podnositeljki žalbe, grupe koja traži pravdu za ubistvo svoje dece. Smatrajući ajatolaha Alija Hamneja, iranskog vrhovnog vođu, lično odgovornim za smrt njenog sina, bila je jedna od potpisnica pisma iz 2019, kojim se tražila njegova ostavka. Tokom ovogodišnjih protesta posle smrti Maše Amini, Ešgi je skinula maramu u znak solidarnosti sa demonstrantima.

Ceci Flores, Meksiko

Aktivistkinja

Naoružani ljudi oteli su su Alehandra, dvadesetjednogodišnjeg sina Ceci Flores 2015. Četiri godine kasnije, njenog drugog sina, 31-godišnjeg Marka Antonija, kidnapovali su pripadnici jedne kriminalne grupe. Flores kaže da je strah da će umreti a neće znati šta se desilo njenoj deci, žrtvama prisilnog nestanka u Meksiku, pokreće da se bavi aktivizmom.

Ove godine je u Meksiku zabeležen sumorni record, jer se više od 100.000 ljudi se smatraju nestalima, što Ujedinjene nacije smatraju “ogromnom tragedijom”. Pod vođstvom Flores, kolektiv Majke tragačice iz Sonore (Madres Buscadoras de Sonora) uspeo je da pronađe više od 1.000 nestalih ljudi u skrivenim grobnicama.

Đeraldina Guera Garsez, Ekvador

Aktivistkinja protiv femicida

Aktivistkinja borbe za ženska prava više od 17 godina, Đeraldina Guera Garsez posvetila je život zaštiti žena žrtava nasilja u Ekvadoru. Stručnjakinja za prikupljanje podataka koji će povećati vidljivost slučajeva femicida, ubistava žena zbog njihovog roda.

Osmislila je inicijativu Kartografija sećanja, čiji je cilj stvaranje "mapa života" žrtava femicida, kako bi sećanje na njih pomoglo promeni kulture i stavova. Guera prati i mapira slučajeve za Feminističku alijansu i Mrežu protiv rodnog nasilja Latinske Amerike. Ona takođe predstavlja Fondaciju Aldea i mrežu skloništa za žene u zemlji.

Ako nema snažne akcije koja će sprečiti femicid, neće biti ni napretka. I pored novih zakona koji su stupili na snagu, još nas ubijaju, i to mora da se promeni.

Đeraldina Guera Garsez

Moud Goba, Velika Britanija

LGBTQI+ aktivistkinja

I sama izbeglica, Moud Goba sarađuje već skoro dve decenije sa nevladinim organizacijama koje promovišu integraciju izbeglica. Trenutno je nacionalna direktorka Mikro duge, organizacije koja nudi bezbedna skloništa za LGBT azilante i izbeglice. Vodi rad na stambenom projektu koji će obezbediti 25.000 prenoćišta godišnje za beskućnike, a učestvuje i u programu njihovog zapošljavanja.

Goba je nedavno upravljala procesom integracije LGBTQI+ ljudi koji su stigli u Veliku Britaniju iz Avganistana. Jedna je od osnivačica britanskog Crnog Prajda i aktuelna predsednica njihovog upravnog saveta.

Gehad Hamdi, Egipat

Stomatološkinja i humanitarka

Zubarka Gehad Hamdi je i osnivačica i menadžerka u Spik Apu, egipatskoj feminističkoj inicijativi koja koristi vlastitu društvenu mrežu da ukaže na počinioce rodno zasnovanog nasilja i seksualnog zlostavljanja. Širom Egipta je tokom 2022. zabeležen niz nasilnih zločina nad ženama, što je ovaj problem izneo na videlo.

Organizacija podstiče žene da javno govore o zlostavljanju, istovremeno pružajući pravnu i emocionalnu podršku i vršeći pritisak na vlasti da preduzmu mere. Hamdina kampanja je dobila priznanje u više navrata, među kojima su i osvajanje nagradu za jednaka prava i nediskriminaciju na Forumu svetske pravde 2022.

Ima još mnogo toga da se uradi; nismo ni blizu kraja. Štaviše, jedva da smo i počeli.

Gehad Hamdi

Džudit Hjuman, SAD

Aktivistkinja za prava ljudi s invaliditetom

Džudit Hjuman je posvetila život borbi za prava ljudi koji žive s invaliditetom. Zarazila se polio virusom kao dete, a postala je prva učiteljica u Njujorku koja koristi invalidska kolica.

Ona je međunarodno priznata liderka u pokretu za prava invalida, a njen aktivizam, između ostalog i učestvovanje u najdužem protestu održanom u jednoj zgradi američke vlade, doprineo je njenoj značajnoj ulozi u procesu usvajanja važnih zakona. Hjuman je bila angažovana u administraciji predsednika Bila Klintona i Baraka Obame, a dve decenije je provela u nevladinom sektoru.

Nominovala ju je aktivistkinja za prava hendikepiranih, Šani Danda, jedna od 100 žena na BBC listi 2020. godine.

“Džudit me je suštinski inspirisala, jer već trideset godina radi na unapređenju prava ljudi s invaliditetom širom sveta. Ona neumorno zagovara te teme i učestvovala je u ključnim borbama pokreta za prava ljudi s invaliditetom.”

Džebina Jasmin Islam, Velika Britanija

Aktivistkinja

Sestra nastavnice Sabine Nese, ubijene u jednom londonskom parku u septembru 2021, Džebina Jasmin Islam je postala istaknuta zagovornica ulične bezbednosti žena u Velikoj Britaniji. Vodila je kampanje za izmene zakona tako da optuženi moraju da se pojave na sudu za izricanje presude.

Nakon ubistva njene sestre, Islam je kritikovala odsustvo podrške britanske vlade, rekavši da je indikativno koliko se malo važnosti pridaje muškom nasilju. Javno je govorila i o rasnoj diskriminaciji – dobili bi bolji tretman, rekla je, da je njihova porodica bila „normalna britanska belačka porodica“. Islam opisuje sestru koja ja bila „moćna, neustrašiva i britka“ kao „neverovatan uzor“.

„Volite sebe više nego bilo koga na planeti.“

Sabina Nesa

Poruka iz dnevnika Sabine Nese, koju je podelila njena sestra Džebina

Hajdi Krauter, Velika Britanija

Aktivistkinja za osobe sa invaliditetom

Hajdi Krauter vodi kampanju da se promeni percepcija ljudi sa Daunovim sindromom. Odvela je britansku vladu na sud zbog zakona koji dozvoljava da fetusi sa ovim stanjem budu abortirani sve do rođenja, rekavši da je to diskriminacija. Viši sud je presudio protiv njenog spora i rekao da zakon želi da nađe ravnotežu između prava nerođenog deteta i žena. U novembru, Krauter je izgubila žalbu, ali je rekla da ona i njen tim planiraju da „nastave da se bore“ i da će slučaj doći i pred Vrhovni sud.

Ona je zaštitnica Pozitivnog prema Daunu i osnivačica Nacionalne grupe za politiku prema Daunovom sindromu. Njena knjiga, Ja sam samo Hajdi, objavljena je u avgustu.

Želim da trudnice imaju prave informacije o Daunovom sindromu. Želim da ljudi idu u korak s vremenom i vide nas onakvima kakvi stvarno jesmo!

Hajdi Krauter

Lejli, Iran

Demonstrantkinja

Jedan od prepoznatljivih simbola aktuelnih protesta u Iranu je slika mlade žene, načinjena s leđa, kako vezuje kosu u konjski rep i priprema se za demonstracije na ulici. Njena fotografija je postala simbol hrabrosti demonstranata, ali je njen identitet greškom pripisan Hadis Nadžafi, dvadesetdvogodišnjoj ženi ubijenoj tokom aktuelnih demonstracija.

Govoreći za BBC na persijskom, prava žena sa ove slike rekla je da će se „boriti za žene kao što su Hadis Nadžafi i Maša Amini“. Iranski režim, rekla je ona, „nas ne plaši pretnjama smrću. Polažemo velike nade u slobodu Irana.“

Hadizatu Mani, Niger

Aktivistkinja borbe protiv ropstva

Prodata kao „peta žena“ sa 12 godina, Hadizatu Mani je bila robinja u sklopu prakse vahaja koja podrazumeva da uticajan muškarac uzme nezvaničnu suprugu da služi njegove četiri legalne supruge. Nakon što je punopravno oslobođena 2005. godine, Mani se preudala, ali ju je njen bivši gospodar optužio za bigamiju i tužio. Proglašena je krivom i osuđena na šest meseci zatvora.

Mani se žalila na presudu i Vrhovni sud Nigera je poništio 2019, na kraju potpuno zabranivši praksu vahaja. Sada je aktivistkinja borbe protiv ropstva i koristi njenu platformu da pomogne drugim ženama da pobegnu.

Oleksandra Matvičuk, Ukrajina

Advokatikinja za ljudska prava

Oleksandra Matvičuk je 15 godina predvodila Centar za civilne slobode (CCL), koji deli Nobelovu nagradu za mir 2022. godine za rad na dokumentovanju ruskih ratnih zločina posle invazije na Ukrajinu.

CCL nastavlja zaostavštinu ukrajinskih disidenata iz 1960-ih, sa naglaskom na ljudskim pravima .Centar je bio prva organizacija za ljudska prava koja je otišla na Krim, u Lugansk i Donjeck 2014. godine kako bi beležila ratne zločine. Centar sada poziva na osnovanje međunarodnog tribunala za istragu protiv Rusije zbog navodnih kršenja ljudskih prava počinjenih u Čečeniji, Moldaviji, Gruziji, Siriji, Maliju i Ukrajini.

Hrabrost nema rod.

Oleksandra Matvičuk

Narges Mohamadi, Iran

Aktivistkinja za ljudska prava

Novinarka i kandidatkinja za Nobelovu nagradu za mir Narges Muhamadi je potpredsednica Centra branitelja ljudskih prava u Iranu i neumorno se bori za ukidanje smrtne kazne. Tokom aktuelnih demonstracija, poslala je pismo iz zatvora Evin, tražeći od UN-a da zaustavi iransku vladu u izricanju smrtnih kazni demonstrantima.

Mohamadi je 2010. osuđena na 11 godina zatvora, što je kasnije povećano na 16 godina kad je održala govor dok je bila na uslovnoj slobodi, kritikujući tretman zatvorenika u Evinu. Njen dokumentarac Bela tortura bavi se boravkom u samici, i zasnovan na intervjuima 16 bivših zatvorenika. Njeno dvoje dece živi u izgnanstvu zajedno sa njenim mužem, političkim aktivistom Takijem Ramanijem.

Tamana Zarjab Parjani, Avganistan

Aktivistkinja

Samo nekoliko dana posle učešća na protestu u januaru na kojem su se zahtevala prava na obrazovanje i rad, svedoci su prijavili kako su Tamana Zarjab Parjani i njene sestre iz kuće pod prisilom odveli naoružani muškarci. I pored međunarodne osude i poziva na njihovo oslobađanje, talibani poriču umešanost.

Parjani je uspela da snimi reakciju na hapšenje i postavi je na internet. Viralni video skrenuo je pažnju na aktivistkinje koje nestaju. Provela je tri nedelje u pritvoru pre nego što je puštena na slobodu. Danas živi u Nemačkoj i, u znak solidarnosti sa ženama Avganistana, spalila je maramu, što veliki broj Avganistanki smatra kontroverznim.

U vreme kada žene širom sveta napreduju, žene u Avganistanu su gurnute 20 godina unazad. Dvadeset godina dostignuća žena im je oteto.

Tamana Zarjab Parjani

Alis Patakso, Brazil

Starosedelačka aktivistkinja

Klimatska aktivistkinja, novinarka i influenserka Alis Patakso trudi se da ukaže na to kako skorašnja ekološka i poljoprivredna politika brazilske vlade ugrožava domorodačka prava na zemljište. Kao glas naroda Patakso, ona želi da ospori kolonijalne poglede na domorodačke zajednice i rasvetli ubistva ekoloških aktivista.

Novinarka je magazina Kolabora i stvara sadržaj za njen Jutjub kanal Nuhe, što je izraz koji se odnosi na otpornost starosedelačkog naroda u Brazilu.

Nominovala ju je dobitnica iz 2021. godine, obrazovna aktivkistkinja Malala Jusufzai

“Strašno sam ponosna što nominujem Alis Patakso za ovogodišnju BBC listu 100 žena. Alisina nepokolebljiva posvećenost borbi za klimatski aktivizam, rodnu ravnopravnost i starosedelačka prava ulivaju mi nadu da nam je održivi i ravnopravniji svet na dohvat ruke.”

Roja Piraei, Iran

Aktivistkinja

U septembru je slika Roje Piraei postala viralna. Njena majka, šezdesetdvogodišnja Minu Madžidi, protestovala je u Kermanšahu, najvećem gradu u Iranu u kom se govori kurdski, kad asu je ubile snage bezbednosti vatrenim oružjem. Piraei je stajala kraj groba majke obrijane glave, držeći kosu u rukama i prkosno zureći u aparat.

Protesti protiv vlade koji su se raširili Iranom započeli su u kurdskom regionu posle smrti Maše Amini, dvadesetdvogodišnje Kurdkinje. Piraei se u međuvremenu srela sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom da bi dobila međunarodnu podršku za aktuelne proteste.

Julija Sačuk, Ukrajina

Aktivistkinja za osobe s invaliditetom

Ukrajinska aktivistkinja za ljudska prava Julija Sačuk je šefica Fajt For Rajt, organizacije koju vode žene sa invaliditetom. Pokrenula je hitnu intervenciju povodom ruske invazije na Ukrajinu, radeći danonoćno na koordinaciji planova evakuacije sa međunarodnim organizacijama kako bi se spasli životi hiljade Ukrajinaca sa invaliditetom.

Sačuk je strastvena po pitanju osnaživanja devojaka i žena sa invaliditetom da učestvuju u donošenju odluka. Učestvuje u programu Lideri Evrope fondacije Obama, laureatkinja je Nacionalne nagrade za ljudska prava 2020. godine i kandidatkinja Ukrajine u UN-ovom Odboru za prava osoba sa invaliditetom.

Suvada Selimović, Bosna i Hercegovina

Mirovna aktivistkinja

Prošlo je trideset godina od početka rata koji je razorio Bosnu i Hercegovinu, a Suvada Selimović danas živi u selu, čijoj je obnovi doprinela zajedno sa drugim ženama koje su bile u izbeglištvu, a zatim se vratile kući. Kao udovica i majka troje male dece, Selimović je osnovala Animu, organizaciju posvećenu mirovnom aktivizmu i osnaživanju žena.

Nakon što su posmrti ostaci njenog supruga pronađeni u masovnoj grobnici 2008, svedočila je na sudu za ratne zločine i hrabrila i druge žene da slede njenu odluku. Danas Anima organizuje radionice za žene koje se suočavaju sa ratnim traumama i nalazi načine da one mogu da prodaju proizvode koje prave.

Džou Sjasjuan, Kina

Feministička aktivistkinja

Kao lice MeToo pokreta u Kini, slučaj Džou Sjasjuan su pratile feministkinje u Kini i publika širom sveta. Postala je poznata kada je 2018. tužila Džu Žuna, zvezdu voditelja kineske državne televizije CCTV, za nedopušteno dodirivanje i ljubljenje na silu tokom njene prakse četiri godine ranije. On je porekao optužbe i zauzvrat tužio nju za uvredu.

Slučaj je odbačen zbog nedovoljno dokaza a ove godine je njena žalba odbijena, što su neki strani mediji nazvali udarom na pokret MeToo u Kini. Džou Sjasjuan sada pruža podršku ženama koje su doživele seksualno zlostavljanje i bavi se feminističkim pitanjima u Kini.

Efrat Tilma, Izrael

Volonterka

Kao prva transdžender volonterka u izraelskoj policiji, aktivistkinja Efrat Tilma odgovara na hitne pozive i radi na poboljšanju odnosa između policijskih snaga i LGBTQ+ zajednice. Tilma je pobegla iz Izraela kao tinejdžerka i preselila se u Evropu, pošto ju je odbacila porodica a preživela je i policijsko zlostavljanje. Prošla je kroz operaciju promene pola 1969. u Kazablanki, u vreme kada je procedura bila zabranjena širom Evrope.

Postala je stjuardesa u Berlinu i udala se. Vratila se u Izrael 2005. godine posle razvoda, i utvrdila da je zemlja mnogo tolerantnija prema seksualnim manjinama, što ju je ohrabrilo da postane volonterka u policiji.

Žena koje seče kosu, Iran

Demonstrantkinja

U Iranu su ove godine izbili masovni protesti posle smrti Maše Amini, dvadesetdvogodišnje Kurdkinje koju je uhapsila policija za moral u Teheranu 13. septembra zato što je navodno prekršila stroga pravila Irana koja od žena zahtevaju da pokriju kosu hidžabom.

Ove godine smo želeli da odamo priznanje ulozi žena u ovim protestima, boreći se za njihovu slobodu i protiv obaveznog hidžaba.

Sečenje kose je postao jedan od simbola pokreta koji se proširio na slavne ličnosti, političarke i aktivistkinje širom sveta. Neke zajednice u Iranu ga doživljavaju kao tradicionalni čin ožalošćenosti.

Sandžida Islam Čoja, Bangladeš

Studentkinja

Bangladeš beleži jednu od najviših stopa dečijih brakova na svetu, ali se Sandžida Islam Čoja trudi da to promeni. Njena majka je udata u ranim godinama, ali kada je Čoja videla prezentaciju i efektima dečijih brakova, dobila je inspiraciju da nešto promeni.

Ona i njeni prijatelji, nastavnici i saradnici sebe zovu Ghashforing (Skakavci) i prijavljuju slučajeve dečijih brakova policiji. Iako sada studira, Čoja i dalje radi sa Skakavcima i sada je mentorka novim članovima grupe. Do sada su navodno sprečili 50 dečijih brakova.

Zdravlje i nauka

Aje Njein Tu, Mjanmar

Doktorka medicine

Aje Njein Tu je volonterka sa prve linije fronta u kriznim područjima Mjanmara, koja se najviše bavi zabitom i siromašnom državom Čin. Osnovala je priručnu bolnicu sa malom operacionom salom u novembru 2021. godine i od tada leči bolesne i ranjene.

U slobodno vreme putuje i u druge regione gde je medicinsko lečenje uglavnom nedostupno, da bi pružila podršku tamošnjim pacijentima, među kojima su i interno raseljenim licima. Tokom njenog rada, protiv nje je mjanmarska vojska podnela optužbu da „podstiče na nasilje”, tvrdeći da podržava lokalnu anti-vladinu paravojsku poznatu kao Narodne odbrambene snage.

Nilufar Bajani, Iran

Ekološkinja

Konzervacionistkinja Nilufar Bajani je jedna od nekoliko ekoloških aktivista privedenih u Iranu 2018. pošto su kamerama pratili kretanje ugroženih vrsta. Optuženi su za prikupljanje poverljivih informacija o strateški osetljivim oblastima, a Bajani je osuđena na deset godina zatvora.

Bajani je bila programska direktorka Fondacije za očuvanje divljih životinja Persije, posvećene očuvanju azijatskih geparda i drugih vrdsta. U dokumentu koji je u posedu BBC Persijskog servisa, rekla je da su je pripadnici iranske Islamske revolucionarne garde podvrgli "najsurovijem mentalnom, emotivnom i fizičkom mučenju i seksualnim pretnjama najmanje 1.200 sati." Iranske vlasti poriču ove optužbe.

Siriša Bandla, Indija

Aeronautična inženjerka

Siriša Bandla je stigla do same ivice svemira u sklopu istorijske misije iz 2021. godine Juniti 22, prvog podorbitalnog svemirskog leta Virdžin Galaktika – postavši tako druga žena rođena u Indiji koja je putovala u svemir.

Zainteresovavši se za svemir još u detinjstvu, Bandla je studirala aeronautički inženjering u SAD. Danas je potpredsednica Službe za upravljanje i istraživačke operacije za Virdžin Galaktik, što je uloga koja uključuje rad u naučnim i tehnološkim eksperimentima u svemirskom brodu Virdžin Galaktika.

Nominovala ju je pobednica iz 2016. godine, glumica Sani Leone

„U dominantno muškom poslu, činjenica da je Siriša prevazišla sve i probila se na osnovu vlastitog marljivog rada i posvećenosti čini je inspiracijom za mene i, još važnije, sve mlade devojke u svetu koje imaju slične snove.“

Viktorija Baptist, SAD

Medicinska sestra i obrazovna radnica za vakcine

Viktorija Batist, medicinska sestra u američkoj saveznoj državi Merilend, edukuje ljude o vakcinama. Ona vrlo dobro zna zašto bi crnačka zajednica mogla da bude sumnjičava prema medicinskim intervencijama: Batist je potomkinja Henrijete Leks, crnkinje koja je umrla od raka grlića materice 1951. godine i čije su ćelije, uzete bez njenog pristanka, prve uzgojene u laboratoriji.

Poznate kao HeLa ćelije, od tada su korišćene u medicinskim istraživanjima, ali porodica to nije znala decenijama. Sada članica Fondacije Henrijeta Leks, Batist je takođe ambasadorka dobre volje Svetske zdravstvene organizacije za iskorenjivanje raka grlića materice.

Samravit Fikru, Etiopija

Tehnološka preduzetnica

Iako nije koristila kompjuter do 17. godine, programerka Samravit Fikru je osnivačica Hibrid Dizajns, jedne od kompanija koje stoje iza etiopske aplikacija za taksi RAJD.

Njena iskustva kada se nije osećala bezbedno dok se vozila taksijem kući posle posla i stalno svađanje sa vozačima koji su hteli da joj naplate više navela su je da osmisli aplikaciju na kojoj je počela da radi sa budžetom od jedva 2.000 dolara budžeta. Njena kompanija sada upošljava većinom žene. U etiopskom tehnološkom sektoru radi malo žena, a Fikru želi da nadahne sledeću generaciju mladih preduzetnica.

Raste broj kompanija u vlasništvu žena; sada nam je potrebno da više mladih žena ima pristup sredstvima kako bi mogle da ostvare njihove kreativne ideje.

Samravit Fikru

Vegata Gebrijohanes Abera, Tigraj, Etiopija

Humanitarna radnica

Humanitarna radnica Vegata Grebijohanes Abera je osnovačica Hdrine, neprofitne organizacije čiji je cilj iskorenjivanje gladi izazvane ratom u Tigraju. Hdrina je pokrenula veliki broj projekata za pomoć ženama i deci ugroženim ratom, između ostalog, i program obroka u kampu za interno raseljena lica i projekat urbanih bašti.

Organizacija takođe vodi projekat osnaživanja žena žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom rata, kao i za seksualne radnice koje se time bave zbog siromaštva izazvanog ratom.

Dilek Gursoj, Nemačka

Kardiohirurškinja

Rođena u Nemačkoj u porodici turskih migranata, doktorka Dilek Gursoj je vodeća kardiohirurškinja i specijalistkinja za veštačko srce. Dospela je na naslovnu stranicu Forbsa u Nemačkoj, uz pohvale jer je postala prva hirurškinja u Evropi koja je ugradila veštačko srce.

Više od decenije je na samom čelu istraživanja veštačkog srca, radeći na razvoju alternative transplantaciji srca zbog niske stope donacije organa, sa specijalnim naglaskom na ženskoj anatomiji. Napisala je autobiografiju i sada je u procesu otvaranja vlastite kardiološke klinike.

Sofija Hajnonen, Argentina

Konzervacionistkinja

Posvećena očuvanju biodiverziteta, biološkinja Sofija Hajnonen je predvodila prve napore za zaustavljanje krize izumiranja u Južnoj Americi, sa oživljavanjem Esteros del Ibere, glavnog močvarskog ekosistema u Argentini i jednog od najvećih na svetu. Provela je više od 30 godina doprinoseći stvaranju zaštićenih oblasti.

Pod njenim vođstvom, projekat Oživljavanja divlje prirode Argentine je aktivan u četiri glavna eko-regiona, među kojima je i Patagonijska stepa, prema modelu čiji je cilj da pretvori privatno zemljište u zaštićene nacionalne parkove i ponovno uvede prirodne vrste kako bi se oživeo ekosistem i izgradio održivi ekoturizam.

Kimiko Hirata, Japan

Aktivistkinja za očuvanje klime

Oštro se protiveći korišćenju uglja, Kimiko Hirata je posvetila skoro polovinu života borbi za smanjenje zavisnosti Japana o fosilnim gorivima - svakako najvećem uzročniku klimatskih promena. Njena građanska kampanja dovela je do otkazivanja gradnje 17 elektrana na ugalj. Ona je prva Japanka dobitnica Goldman nagrade za zaštitu životne sredine.

Hirata je napustila posao u jednoj izdavačkoj kući i posvetila se klimatskom aktivizmu tokom 1990-ih pošto je pročitala knjigu Ala Gora "Zemlja u ravnoteži". Danas je izvršna direktorka nezavisne organizacije "Climate Integrate", osnovane u januaru 2022, posvećene dekarbonizaciji.

Sendi Kabrera Arteaga, Honduras

Aktivistkinja za reproduktivna prava

Studentkinja filozofije, spisateljica i feministička aktivistkinja, Sendi Kabrera Arteaga je braniteljka seksualnih i reproduktivnih prava. Ona održava radionice na kojima upoznaje sa korišćenjem dan-posle pilule i predstavnica je za štampu ‘Hablemos lo que es’ (Hajde da pričamo šta je to) - obrazovne kampanje i digitalne platforme o kontracepciji u hitnim slučajevima.

Arteaga takođe radi za Acción Joven (Omladinska akcija), organizaciju koja se bavi ljudskim, seksualnim i reproduktivnim pravima mladih. Koristi znakovni jezik i kao jedina ćerka samohrane gluve majke, ponosna je na njeno inkluzivno i brižno vaspitanje.

Džudi Kihumba, Kenija

Prevoditeljka za znakovni jezik

Kao zaštitnica mentalnog zdravlja i blagostanja gluvih majki koje doje, Džudi Kihumba je intervenisala da zdravstvene informacije budu dostupne svim ženama kad je shvatila da neke bolnice u Keniji nemaju prevodioce za znakovni jezik.

Osnivačica je Pričajućih ruku, slušajućih očiju za postporođajnu depresiju (THLEP) i pomaže ženama sa oštećenim sluhom na putu do majčinstva. Kihumba je osnovala organizaciju nakon što je i sama iskusila postporođajnu depresiju 2019. Ove godine su organizovali prvo grupno darivanje za bebe, koje je okupilo 78 gluvih majki i zdravstvene radnike i savetnike.

Mari Kristina Kolo, Madagaskar

Klimatska preduzetnica

Zelena društvena preduzetnica i eko-feministkinja Mari Kristina Kolo je deo zvanične delegacije Madagaskara na COP27. Bori se za ljudska prava i rodne aspekte klimatskih promena, budući da njena zemlja trpi stalne suše koje ugrožavaju pristup hrani za milione ljudi. UN su to proglasile prvom gladi na svetu izazvanom klimatskim promenama.

Kolo je regionalna direktorka NVO Inkluzija snage naroda, čiji je cilj borba protiv siromaštva putem zelene ekonomije. Njeno društveno preduzeće GrinNKul vodi nacionalnu platformu za klimatsku pravdu. Kao žrtva rodno zasnovanog nasilja, osnovala je pokret Žene više ne ćute, koji se bori protiv kulture silovanja.

Ne želimo da na nas gledaju samo kao na siromašne žrtve klimatskih promena, patrijarhata i nasilja. Osećam se izuzetno optimistično i ponosno kad vidim da žene umeju da budu otporne, uprkos svim poteškoćama.

Mari Kristina Kolo

Irina Kondratova, Ukrajina

Pedijatrica

I pored surovog bombardovanja, dr Irina Kondratova i njen tim su neumorno brinule o trudnicama, novorođenim bebama i majkama u regionalnom porodilištu u Harkivu. Premestile su porodiljsko odeljenje u podrum bolnice i rizikovale sopstveni život da bi ostale pored beba na intenzivnoj nezi koje nisu mogle da budu prebačene na sigurnije mesto, čak i dok su nad gradom zavijale sirene za vazdušni napad.

Kao načelnica centra, dr Kondratova se oglasila na Instagram nalogu Dejvida Bekama u martu, da bi skrenula pažnju na izazove sa kojima su suočeni. Njen tim je pružio medicinsku i psihološku podršku za više od 3.000 žena iz Luganska i Donjecka od 2014. godine.

Uništene su nam kuće, putevi, elektrane, bolnice i naši životi. Ali naši snovi, naše nade i naša vera su živi i jači nego ikad do sad.

Irina Kondratova

Asonele Kotu, Južna Afrika

Preduzetnica u tehnološkom sektoru

Ideju za kompaniju je dobila nakon što je Asonele Kotu želela da se njen vlastiti kontraceptivni implantat ukloni, ali nije mogla da nađe nikoga ko bi mogao da joj pomogne. Potom je osnovala FemKonekt, start-ap koji pruža tehnološka rešenja za ublažavanje menstrualnog siromaštva i smanjenje broja tinejdžerskih trudnoća.

Platforma omogućuje korisnicima da pristupe seksualnoj i reproduktivnoj telemedicini bez stigmi ili diskriminacije, kao i ženske higijenskim proizvodima i kontracepciji – kao što bi naručivali hranu preko interneta. Kotu je strastvena po pitanju iskorenjivanja menstrualnog siromaštva i poboljšanja kvaliteta zdravstvene zaštite, naročito za ugroženu omladinu i marginalizovane i zapostavljene zajednice.

Bilo je prelepo gledati odlučnost mladih ljudi da smišljaju rešenja za probleme, kako sledeće generacije ne bi doživele iste nedaće sa kojima su se suočavali njihovi roditelji.

Asonele Kotu

Naja Libert, Grenland

Psohološkinja

Terapeutkinja za traume Naja Libert imala je svega 13 godina kad joj je bez njenog pristanka ugrađena kontracepciona spirala, u sklopu kampanje kontrole rađanja koju su na grenlandskim Inuitima sprovodili danski doktori šezdesetih i sedamdesetih. Ove godine Danska i Grenland su se zvanično dogovorili da pokrenu istragu o ovoj praksi, kojom je, kako se procenjuje, obihvaćeno i do 4.500 žena i devojaka.

Libert vodi kampanju za pomoć ovim ženama, među kojima su i one koje sumnjaju da je spirala kriva za njihove probleme sa plodnošću. Pokrenula je Fejsbuk grupu za žene koje mogu da kontaktiraju i podrže jedna drugu.

Sve više i više žena koje su žrtve postaju uzori drugim ženama. Kad se neko javno oglasi, to često odagna strah, tada otkrijete da vas neće osuđivati. Ne smeju da nas kontrolišu naši strahovi.

Naja Libert

Erika Liriano, Dominianska Republika

Preduzetnica u industriji kakaoa

Sa ciljem reformisanja lanca snabdevanja kakaoom, Erika Liriano u Dominikanskoj Republici vodi izvozni start-ap koji deli profit. Liriano je suosnivačica INARU sa sestrom Dženet, čiji je cilj da proizvodnja i distribucija kakaoa bude pravičnija i održivija. Ove godine je njihov start-ap dobio novac za finansiranje semena.

Istorijski gledano, industrija kakaoa je bila eksploatatorska za male farmere, ali njihova kompanija se stara da dominikanski proizvođači dobijaju etičke izvore i fer nadnice. Rođene u Njujorku, sestre potiču iz porodice farmera i preduzetnika iz Dominikanske Republike. Sada su u partnerstvu sa farmama, zadrugama i dobavljačima koje vode žene širom zemlje.

Moć da sami odredite sebi put nešto je što bi svi ljudi trebalo da imaju pravo da rade, a to uključuje i sposobnost žena da odaberu kakvu vrstu života žele za sebe.

Erika Liriano

Nižar Marf, Irak

Medicinska sestra

Kao glavna medicinska sestra u udarnoj jedinici za opekotine u iračkom delu Kurdistana, Nižar Marf radi, između ostalog, na lečenju žena koja su se samozapalile. Ova praksa je i dalje česta pojava među mladim ženama u regionu, kao oblik protesta.

Marf radi u bolnicama 25 godina, i na odeljenjima za pedijatrijske opekotine i intenzivne nege. Na odeljenju leči i pacijente koji su zadobili slučajne opekotine. Mnoge od žena koje leči pretrpele su mentalno i fizičko zlostavljanje pre nego što su se zapalile; neke su imale samo 16 godina.

Monika Musonda, Zambija

Poslovna žena

Korporativna pravnica koja je postala preduzetnica, Monika Musonda je osnivačica i izvršna direktorka Java Fuds, zambijske kompanije za preradu hrane i proizvođača instant nudli u južnoafričkom regionu. Njena vizija je da proizvede dostupnu hranu korišćenjem velikih prinosa pšenice u Zambiji, kao i potražnju za više gotovih jela i menjanjem obrazaca potrošnje.

Musonda, zagovornica nutricionizma, mentorka je drugim preduzetnicama i govori u javnosti o pitanjima koja se tiču žena u poslovanju. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja za rad na ojačavanju afričkih poljoprivrednih i prehrambenih sistema.

Ifeoma Ozoma, SAD

Specijalistkinja za javnu politiku i tehnologiju

Pošto je prekršila sporazum o čuvanju poslovnih informacija da bi optužila bivšeg poslodavca Pinterest za rodnu i rasnu diskriminaciju, Ifeoma Ozoma je odlučna da pomogne zaposlenima u borbi protiv maltretiranja na poslu. Postala je jedan od sponzora zakona „Nema više ućutkivanja“, koji omogućuje svakom radniku u Kaliforniji da podeli informacije o diskriminaciji ili uznemiravanju bez obzira da li su potpisali sporazum o čuvanju poslovnih informacija. Pinterest je izvršio reviziju uslova rada posle Ozominih optužbi i saopštio da podržava ovaj zakon.

Ozoma je napravila i Pravilnik radnika u tehnološkom sektoru, zbirku informacija i sredstava koji pomažu zaposlenima da se javno oglase. Osnovala je Ertsid, grupu koji savetuje organizacije po pitanju jednakosti u tehnološkom sektoru.

Julija Pajevska, Украина

Bolničarka

Odlikovana ukrajinska civilna bolničarka i osnivačica Tajrinih anđela, volonterske medicinske jedinice zaslužne za spasavanje stotine ranjenih civila i vojnog osoblja, Juliju Pajevsku, poznatiju kao Tajru, zarobile su ruske snage u martu, dok je pomagala evakuaciju civila iz Marijupolja.

Koristila je telesnu kameru da zabeleži rad njenog tima u gradu pod opsadom i snimci su prosleđeni medijima. Po puštanju na slobodu tri meseca kasnije, Pajevska je govorila o surovim uslovima i brutalnom tretmanu sa kojim se suočila u zatočeništvu, opisavši boravak u pritvoru kao „pakao“.

Džejn Rigbi, SAD

Astronomičarka i astrofizičarka

NASA astrofizičarka dr Džejn Rigbi proučava kako galaksije evoluiraju tokom kosmićkog vremena. Ona je jedna od ključnih naučnika u međunarodnom timu koji je lansirao i pokrenuo najveći svemirski teleskop na svetu, Džejms Veb. U julu je teleskop snimio prve fotografije u boji koje su svetu pružile najdetaljniji infracrveni pogled na Univezum do sada

Rigbi je objavila više od 100 naučnih radova i dobitnica je brojnih nagrada za njena istraživanja. Takođe je posvećena jednakosti i inkluziji u STEM-u (nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici).

Dok sam studirala, nisam znala ni za jedan LGBTQ uzor. Nadam se da sam deo poslednje generacije koja je odrasla bez kvir uzora koje bismo sledili.

Džejn Rigbi

Ajnura Sagin, Kirgistan

Inženjerka

Kao kompjuterska inženjerka, eko-feministkinja i izvršna direktorka start-apa Ajnura Sagin primenjuje njene veštine na pronalaženje tehnoloških rešenja za ekološke probleme. Osnovala je Tazar, aplikaciju koja povezuje proizvođače otpada – svakoga, od domaćinstava i pojedinaca do restorana, fabrika i gradilišta – sa reciklatorima. Cilj rada aplikacije je smanjenje otpada koji završava na deponijama i reši problem održivosti u centralnoazijskim zemljama

Vodila je i radionice za programiranje i iz STEM-a (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) za više od 2.000 učenica iz različitih oblasti Kirgistana.

Bez vođstva i učešća žena u reakcijama na klimatske promene danas, malo je verovatno da bi se ostvarila rešenja za održivu planetu i rodno ravnopravnu sutrašnjicu.

Ajnura Sagin

Monika Simpson, SAD

Aktivistkinja za reproduktivnu pravdu

Izvršna direktorka SisterSong kolektiva koji okuplja tamnopute žene i radi na očuvanju reproduktivne pravde u južnim američkim saveznim državama, Monika Simpson se bavi borbom za seksualne i reproduktivne slobode. Ovo pitanje se vratilo u žižu javnosti ove godine nakon ukidanja presude američkog Vrhovnog suda u slučaju Ro protiv Vejda koja je pristup legalnom abortusu širom zemlje učinila pravom.

Simpson je i pevačica i recitatorka, koja spaja aktivizam sa umetničkim radom. Ona je sertifikovana dula i članica osnivačkog odbora alijanse Crnkinje majke su važne, koja radi na unapređenju zdravlja crnačkih majki.

Marina Vjazovska, Ukrajina

Matematičarka

Ukrajinska matematičarka je druga žena u istoriji dobitnica prestižna Fildova medalja, ekvivalent Nobelove nagrade u matematici, koja se dodeljuje svake četvrte godine. Marina Vjazovska dobila je nagradu za rada na problemu starom 400 godina, kako najefikasnije spakovati sfere u prostor sa osam dimenzija.

Vjazovska radi u Švajcarskom saveznom institutu za tehnologiju u Lozani, profesorka i šefica Odeljenja za teoriju brojeva u Institutu za matematiku.

Jana Zinkevič, Ukrajina

Političarka i medicinska volonterka na frontu

Spasavajući živote na frontu tokom rata, Hospitalers je volonterska bolničarska organizacija pod vođstvom Jane Zinkevič koja radi na evakuaciji ljudi sa ratišta. Zinkevič je postala medicinska volonterka nakon što je napustila školu i osnovala bataljon 2014. godine, na početku sukoba u Ukrajini.

Sama je iznela 200 ranjenih vojnika na bezbedno. Njen tim i dalje pruža prvu pomoć ranjenim vojnicima i civilima, drži medicinsku obuku i izveo je oko 6.000 evakuacija. Ova dvadesetsedmogodišnjakinja takođe je jedna od najmlađih članica ukrajinskog parlamenta i predvodi vojno-medicinski pododbor.

Šta je lista 100 žena?

BBC 100 žena je lista sto uticajnih i inspirativnih žena iz celog sveta koja se objavljuje svake godine. Snimamo dokumentarne filmove, pišemo reportaže i intervjuišemo žene, pričajući o njihovim životima i stavljajući njih u centar pažnje.

Pratite BBC 100 žena na Instagramu, Fejsbuku i Tviteru. Pridružite se našim razgovorima koristeći hešteg #BBC100Women

Kako biramo 100 žena na listi?

Tim BBC 100 žena pravi uži izbor na osnovu prikupljenih priča i predloga jezičkih servisa BBC Svetske službe. Tragamo za kandidatkinjama koje su stigle na naslovne strane ili uticale na važne priče u proteklih gofdinu dana, kao i na one čije priče inspirišu, ili su postigle nešto značajno ili uticale na zajednice u kojima žive, a da to nije stiglo do šire javnosti. Potom se uži izbor poredi sa ovogodišnjom temom - napredak zabeležen u različitim oblastima tokom protekle decenije.

Istražujemo teme koje izazivaju podeljena mišljenja, poput reproduktivnih prva, gde napredak jedne žene može da znači nazadovanje druge, i nominujemo žene koje su sebi promenile život. Lista je takođe u skladu sa regionalnom zastupljenošću i nepristrasnošću, pre konačnog izbora.

Neke od žena na listi su anonimne, ili bez prezimena da bismo zaštitili njih i njihove porodice, uz njihovu saglasnost i u skladu sa uređivačkom politikom BBC-ja i bezbednosnim uputstvima.

Autori

Priprema i uređivanje: Lara Oven, Valerija Peraso, Džordžina Pirs, Firuzeh Akbarian, Brajar Vels, Ešli Lajm, Rebeka Torn, Sara Abu Bakr, Vibeke Venema, Amelija Baterli, Džo Adnit, Darija Taradaj, Dijana Kurjaško, Sorouš Pakzad, Marijam Aman i Mark Ši
Urednica BBC 100 žena Kler Vilijams
Dizajn: Prina Šah i Sajmon Martin
Koordinacija jezičkih servisa BBC Svetske službe Karla Roš i Rafael Čakon
Razvoj: Ali Šultes i Šilpa Saraf
Ilustracije: Dejvis Surija

Autorska prava za fotografije Fotografije: RHEA KANG/IFSC/HANDOUT/EPA-EFE/REX/Shutterstock, Sattar Foundation, Vadim Puzanov, Fight For Right, Yuliia Hrytsenko, EPFL / Fred Merz (Lundi13), Oleksandr Medvedev, Right Livelihood, Vlad Loktev, Alexandra Astakhova, Rina Mayer, Roconstudio, Virgin Galactic, Kaue Terena, Neha Balachandran, India Hartford Davis, Adria Malcolm, NASA/Bill Ingall, SisterSong, Burak Cingi/ Getty Images Europe, Jay McCarthy, Francesco Pistilli/KNA, You First Sports Marketing, Cebastian Miki Rosing /The Danish Institute for Human Rights, Lee hee hoon, The Buddhist Compassion Relief Tzu Chi Merit Society, Du Yang, Capoase / Yupp! Entertainment, Gagan Brar, Kaleem Dildar Sindhu, The Sandlord St Martin Trust, Simon Erath, Udi and Sagi Productions, Ayman Abu Ramouz, Albaraa Mansour, Tamara Hijazi, Karangwa Olivier, Karen Toro, CONFE, Amalia Escobar/El Universal, Rewilding Argentina, Rafa Canoba, Antônio Brasiliano, Denis Mayhua, Gobierno Autónomo Municipal de El Alto, Daniel Seth Pagel - Victoria Baptiste & The Lacks Family, Edgar Núñez, Darrel L Boye-Quaye / Dboye Creatives Inc, Malik Alymkulov, John Smith - Football Association of Wales, Loki Wu, Christopher Ogle.