Core include appears below:
BBC predstavlja listu 100 inspirativnih i uticajnih žena iz čitavog sveta za 2023.
Među njima su pravnica za ljudska prava Amal Kluni, holivudska zvezda Amerika Ferera, feministička ikona Glorija Stajnem, bivša američka Prva dama Mišel Obama, vlasnica kozmetičke kompanije Huda Katan i fudbalerka ovenčana Zlatnom loptom Aitana Bonmati.
U godini kada su ekstremne vrućine, šumski požari, poplave i druge prirodne katastrofe dominirale vestima, na listi su se našle i žene koje pomažu njihovim zajednicama da se izbore sa klimatskim promenama i preduzimaju korake da se prilagode njihovim posledicama.
Među BBC 100 žena navodimo 28 klimatskih pionirki, pred konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP28.
Imena nisu navedena posebnim redosledom
Pastirica
Jedna od poslednjih Vaki pastirica, Afroze-Numa čuva koze, jakove i ovce skoro tri decenije.
Naučivši zanat od majke i baka, ona je deo vekovne tradicije koja sada izumire u pakistanskoj dolini Šimšal.
Svake godine ove pastirice vode stada na pašnjake na 4.800 metara nadmorske visine, gde pripremaju mlečne proizvode za trampu, dok se njihove životinje hrane.
Njihova primanja donela su selu prosperitet i omogućila im da obezbede obrazovanje za decu. Afroze-Numa se i dalje rado seća da je bila prva žena u selu koja je posedovala par cipela.
TV voditeljka
Kad su talibani preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu 2021. godine, Hosai Ahmadzai je bila jedna od retkih voditeljki vesti koje su nastavile da rade u zemlji.
I dalje radi za Šamšad TV uprkos brige za njenu bezbednost i otporu društva prema ženama u medijima.
Intervjuisala je mnoge talibanske zvaničnike, ali je ograničena u onome što sme da ih pita i ne može da dovodi u pitanje njihovo ponašanje.
Ahmadzai je studirala pravo i političke nauke i radi u medijima sedam godina. Bavi se obrazovanjem devojčica, koje su strogo ograničili talibani.
Ribarka
Rodom iz Fuvemea, sela u Gani koje je odnelo neumoljivo more, Esi Buobasa je iz prve ruke doživela posledice klimatskih promena.
Sa mužem i petoro dece, bila je prisiljena da emigrira kako je rastao nivo mora, učinivši njenu zemlju nenastanjivom.
Vodeća trgovkinja ribom u svom selu, Buobasa i njene koleginice osnovale su udruženje čiji je cilj da pomaže ribarkama u regionu, budući da njihov izvor prihoda ugrožava obalska erozija.
Udruženje, koje sada ima oko 100 članica, sastaje se nedeljno da raspravlja o problemima koji pogađaju žene u ovom poslu i daju novčane doprinose za pomoć porodicama kojima je potrebna.
Očajavamo svaki put kad naiđu plimni talasi. Smrt dolazi po nas i sledeću generaciju.
Esi Buobasa
Umetnica
Radeći u širokom dijapazonu umetničkih pravaca, među kojima su printovi, crtanje, slikanje, instalacije i film, Čila Kumari Burman koristi njen rad da bi raspravljala o pitanjima kao što su zastupanje, rod i kulturni identitet.
Ove godine je njen rad bio predstavljen na Blekpul iluminejšnsu, festivalu svetla koji se u Velikoj Britaniji održava od 1879. godine Lilihipi zaljubljeni u svetla je instalacija sa naglaskom na kamionetu za sladoled, inspirisana prodavnicom sladoleda koju su vodili njeni roditelji.
Burman je 2020. godine napravila instalaciju Sećanje na vrli novi svet ukrasivši fasadu galerije Tejt referencama na indijsku mitologiju, popularnu kulturu i osnaživanje žena.
Prošle godine joj je dodeljen Orden Britanskog carstva.
Ekspertkinja za održivi turizam
Jedna od retkih klimatskih naučnica u oblasti putovanja i turizma, Suzen Eti je strastvena po pitanju vođenja ove grane ka održivijoj budućnosti.
Njen rad kao menadžerke globalnog uticaja na životnu sredinu pri Intrepid Travelu, maloj grupi kompanija za avanturistički turizam, navela je kompaniju da postane prva turistička agencija sa verifikovanim ciljevima za naučno zasnovano smanjenje ugljenika.
Eti je napisala javno dostupni vodič za turističke agencije sa namerom dekarbonizacije i ključni je deo Tourism Declares, volonterske zajednice 400 turističkih agencija, kompanija i profesionalaca koji su proglasili klimatsko vanredno stanje.
Danas doživljavamo da sve više kompanija priznaje važnost klimatske akcije postavljanjem ambicioznih ciljeva za smanjenje uticaja na životnu sredinu, ulaganjem u obnovljivu energiju i posvećivanjem dugoročnim ciljevima za smanjenja emisija.
Suzen Eti
Model i influenserka
Ne može mnogo devedesettrogodišnjaka da se pohvali da ima više od 235.000 pratilaca na Instagramu, ali za najstariju influenserku telesne pozitivnosti u Italiji to je samo početak.
Lisija Ferc je preživela Drugi svetski rat, pretrpela smrt dvadesetosmogodišnje ćerke i gledala kako joj umire muž.
Ali kad joj je unuk otvorio nalog na Instagramu da bi je odobrovoljio, njena živopisna odeća i blistavi osmeh pretvorili su je momentalno u zvezdu društvenih mreža.
Napisala je autobiografiju i pozirala naga za naslovnicu mgazina Roling Ston u 89. godini.
Aktivkistkinja je ejdžizma, feminizma i LGBTQ+, promovišući telesnu pozitivnost i preoblikujući način na koji doživljavamo ostarela tela i starije osobe.
Žrtva opekotina
Preživevši nesreću u koja je pretrpela opekotine na 60 odsto tela, Džanatul Ferdous je postala filmska autorka, spisateljica i aktivistikinja koja se bori za osobe sa invaliditetom.
Osnivačica je Voice & Views, organizacije za ljudska prava koja se bori za prava žena sa opekotinama.
Poznata kao Ajvi među prijateljima i porodicom, snimila je pet kratkih filmova i objavila tri romana, koristeći pripovedanje da skrene pažnju na ljude koji žive sa invaliditetom.
Ferdous je mnogo studirala, a njena akademska dostignuća podrazumevaju diplomu iz engleske književnosti, kao i razvojnih studija.
Aktivistkinja za domorodačka i LGBTQ+ prava.
Živeći na Tajlandu na granici sa Mjanmarom, u oblasti koja je osetila posledice i klimatskih promena i ratnog sukoba, Mača Fornin je stavila naglasak u svom radu na prava manjina.
Osnovala je Razvojni projekat Sangsan Anakot Javačon, organizaciju koja želi da obrazuje i osnaži hiljade domorotkinja koje nemaju ni državu niti zemlju, kaoi mlade pripadnike LGBTQ+ zajednice.
Kao etnički manjinska i domorodačka lezbejska feministkinja, Mača Fornin igra vodeću ulogu u pokretu za zaustavljanje rodno-zasnovanog nasilja u regionu, dok se istovremeno bori za prava na zemljište i klimatsku pravdu za raseljene i obespravljene narode.
Ne može biti održivih klimatskih rešenja bez značajnog učešća i glasova domorodačkih zajednica, LGBTQIA+, žena i devojaka.
Meča Fornin
Konsultantkinja za zelenu energiju
Žene koje žive u udaljenim delovima Tadžikistina često imaju problema sa pristupom energetskim izvorima kao što su struja ili drva za potpalu. Koordinatorka ekološkog dobrotvornog projekta Natalija Idrisova traži praktična ekološka rešenja za ovu energetsku krizu i uči žene o prirodnim resursima i energetski efikasnim tehnologijama i materijalima.
Pored obuke, njena organizacija nudi opremu za uštedu energije, solarne kuhinje i kuvala na pritisak vazduha oslobađajući vreme ženama i pomažući rodnu ravnopravnost u kući na klimatski efikasan način.
Idrisova sada obučava zajednice kako klimatske promene konkretno utiču na ljude sa invaliditetom i pronalazi načine da izdejstvuje da se ti glasovi čuju u političkim raspravama.
Ekstremne vremenske prilike širom sveta daju nam poslednje upozorenje da su ljudi neodvojivi od prirode. Ne možemo bahato da iskorišćavamo prirodu bez ozbiljnih posledica.
Natalija Idrisova
Osnivačica kozmetičke kompanije
Rođena u SAD u porodici iračkih imigranata, Huda Katan je odrasla u Oklahomi i odrekla se tradicionalne korporativne karijere da bi sledila životnu strast u oblasti kozmetike.
Prijavivši se u prestižnu školu za šminkere u Los Anđelesu, izgradila je klijentelu slavnih ličnosti, među kojima je nekoliko kraljevskih porodica sa Bliskog istoka.
U međuvremenu je postala najpraćenija kozmetička robna marka na Instagramu sa više od 50 miliona pratilaca.
Katan je osnovala kozmetički brend Huda bjuti 2013. godine, pokrenuvši liniju veštačkih trepavica. Danas njena kompanija vredna milijarde dolara obuhvata više od 140 kozmetičkih proizvoda koji se prodaju u više od 1.500 prodavnica širom sveta.
Autorka sadržaja i Jutjuberka
Od žongliranja studija sa honorarnim poslom u Mekdonaldsu do sticanja diplome na Oksfordu i Harvardu, akademsko putovanje Vi (Varaidzo) Kativhu postalo je inspiracija za hiljade žena širom sveta.
Dok je studirala, otvorila je Jutjub kanala da bi delila svoja iskustva studentkinje iz nižih socio-ekonomskog krugova i objavljivala savete za studiranje i resurse za druge poput nje.
Od tada, Kativhu je pokrenula Empowered by Vee, platformu preko koje radi na stvaranju pristupačnijeg višeg obrazovanja za studentkinje koje nemaju podršku ili dovoljno zastupljenosti širom sveta.
Napisala je praktičnu knjigu za samopomoć za mlade i trenutno radi na sticanju doktorata iz Edukativnog liderstva.
Studentkinja i socijalna preduzetnica
Nakon što je razgovarala sa rodbinom u Iranu, socijalna preduzetnica Sofija Kiani shvatila je da ima relativno malo pouzdanih informacija o klimatskim promenama na njihovom jeziku, pa je počela da prevodi materijale na jezik Farsi.
To se uskoro proširilo na veći projekat kad je osnovala Klimatske kardinale, međunarodnu omladinsku neprofitnu organizaciju koja želi da prevede klimatske informacije na sve postojeće jezike i učini ih dostupnijim onima koji ne govore engleski.
On sada ima 10.000 studenata volontera u 80 zemalja. Preveli su milion reči klimatskog materijala na više od 100 jezika.
Cilj Kiani je da pomogne da se sruše jezičke barijere globalnom transferu naučnog znanja.
Mladi aktivisti su izgradili i održavaju globalne mreže za klimatsku akciju, mobilisali su milione za proteste, pokrenuli hiljade peticija protiv razvoja fosilnog goriva, i sakupili milione dolara za finansiranje inicijativa. Izazovi u svetu su preveliki da bi se oni izolovali na osnovu godišta i iskustva.
Sofija Kiani
Fotografkinja
Radeći širom Južne Azije, nezavisna fotografkinja, autorka i istraživačica Nacionalne geografije Arati Kumar-Rao dokumentuje krajolik koji menjaju klimatske promene.
Ona beleži kako drastično opadajuće podzemne vode, uništenje staništa i akvizicija zemljišta za industriju uništavaju biodiverzitet i smanjuju zajedničko zemljište, raseljavajući milione i vodeći vrste ka izumiranju.
Kumar-Rao je poslednje decenije proputovala indijski potkontinent, a njene potresne priče otkrivaju kako uništenje životne sredine utiče na sposobnost ljudi da zarađuju za život i biodiverzitet.
Njena knjiga, Zemlje na margini: Pejzaži Indije na ivici, dočarava iskustva ljudi koji žive u najnegostoljubivijim okruženjima Indije.
U korenu klimatske krize je tužni gubitak naše osnovne povezanosti sa zemljom, vodom i vazduhom. Od ključne je važnosti da povratimo tu vezu.
Arati Kumar-Rao
Aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom
Pošto je preživela dva moždana udara dok je bila u srednjoj školi, život Marijete Mojašević se drastično promenio.
Nakon što je iskusila fizičke i psihološke posledice, od kojih sa mnogima živi i danas, Mojašević sada radi kao savetnica za mlade i aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom.
Koristi svoj glas da ospori stavove i ponašanje prema ljudima sa neurološkim poremećajima.
Osmislila je radionice „Život sa invaliditetom", na kojima se poziva na vlastita iskustva da bi pomogla u pružanju otpora predrasudama.
Ambasadorka je za OneNeurology, inicijativu koja želi da učini neurološka stanja prioritetom globalnog javnog zdravlja.
Učiteljica
Odrastajući u američkoj državi Džordžiji posle napada 11. septembra 2001, nastavnica Sara Ot kaže da je bila žrtva dezinformacija.
Uprkos tome što je imala naučno obrazovanje, neko vreme je sumnjala da se klimatske promene stvarno dešavaju.
Priznanje da je pogrešila bio je prvi korak u njenoj potrazi za istinom. Njeno putovanje dovelo ju je do toga da postane Ambasadorka klimatskih promena u Nacionalnom centru za naučno obrazovanje.
Ona sada koristi klimatske promene da predaje koncepte fizičke nauke đacima i ukazuje na ekološke probleme u svojoj zajednici.
Iako su klimatske promene tip uzbune za sve, ne možemo sve sami. Aktivizam je kao bašta, on je sezonski. On odmara. Poštujte godišnje doba u kome ste.
Sara Ot
Biksuni, budistička monahinja
Rođena u Engleskoj 1940-ih, Jecunma Tenzin Palmo je usvojila budizam kad je bila tinejdžerka.
Sa 20 godina je proputovala Indiju i postala jedna od prvih Zapadnjakinja prihvaćenih kao tibetanska budistička monahinja.
Da bi promovisala status, Tenzin Palmo je osnovala manastir Dongju Gacal Ling u Himačal Pradešu, u Indiji, koji je dom više od 120 monahinja.
Najpoznatija je po tome što je provela 12 godina živeći u zabitoj pećini na Himalajima, od toga tri u strogom medicinskom karantinu. Godine 2008. dobila je retku titulu Jecunmen, što znači Prečasni gospodar.
Umetnica
„Žene koje nisu bile na naslovnim stranama" je čedo umetnice Lale Paskvineli, osnovano 2015. godine da bi dovelo u pitanje stereotipe lepote i zastupanje žena u medijima i popularnoj kulturi.
Ovaj projekat je iza viralnih kampanja koje pozivaju žene da preispitaju narativ oko njihovih tela, među njima pitanja kao što su starenje i dijeta. Njihov skorašnji poziv na akciju #HermanaSoltaLaPanza (Sestro, prestani da uvlačiš stomak) isticao je prave priče o ljudima svih veličina i oblika.
Pravnica, pesnikinja, lezbejka i feministička aktivistkinja, Paskvineli radi na razobličavanju ideala ženstvene lepote za koje kaže da su „klasistički, seksistički i rasistički" i dodatno učvršćuju rodnu neravnopravnost.
Osnivačica Klimatskog kafea
Klimatski kafe je prostor koji je organizovala zajednica i u kom se ljudi okupljaju da piju, razgovaraju i delaju po pitanju klimatskih promena. Prvi takav osnovala je Džes Peper 2015. godine u gradiću u Škotskoj.
Ona sada pomaže drugim zajednicama da otvore vlastite prostore, povezujući ih u globalnu mrežu.
Posetioci kažu da su to bezbedna mesta na kojima mogu da podele strahove i brigu o klimatskoj krizi.
Peper drži veliki broj liderskih položaja u okviru klimatske sfere, počasna je saradnica Kraljevskog škotskog geografskog društva i saradnica Kraljevskog umetničkog udruženja.
Klimatska akcija i pozitivne promene dešavaju se u zajednicama, a često ih predvode žene i deca. Kad vidim kako veze inspirišu i utiču na promene, grade otpornost dok stvaraju priliku i politički prorstor za dalje promene, to mi uliva veliku nadu.
Džes Peper
Novinarka
Kad je konačno dobila dijagnozu autizma u kasnim dvadesetim, Karolina Dijaz Pimentel je napravila sebi tortu da bi proslavila činjenicu da sada zna da je neurodivergentna.
Danas u tridesetim i „ponosno autistična", radi kao novinarka specijalizovana za neurodivergentnost i izveštavanje o mentalnom zdravlju.
Dijaz takođe radi na okončanju stigme sa kojom se često suočavaju ljudi sa psihosocijalnim invaliditetom. Osnivačica je nekoliko projekata ili neprofitnih organizacija koje ukazuju na neurodiverzitet: Mas Que Bipolar (Više od bipolarne), Peruanska neurodivergentna koalicija i Proyekto Atipiko (Atipični projekat).
Dobitnica je granta Pulicerovog centra i stipendista Rozalin Karter fondacije.
Suosnivačica krojačke radnje Za život
Nakon što je prošla kroz tri godine intenzivnog lečenja raka četvrtog stadijuma i imala problema da plati lekove, Šairbu Saginbajeva je sada u remisiji.
Zajedno sa još četiri pacijentkinje raka u remisiji, osnovala je krojačku radnju Za život, gde prave i prodaju torbe uz pomoć nacionalnih ukrasa, donirajući svu zaradu kao pomoć lečenju od raka.
Do sada su sakupile više od 33.000 dolara za 34 žene kojima je bila potrebna finansijska pomoć da bi pokrile zdravstvene troškove.
Saginbajeva je takođe pokazala da postoji potreba za podršku pacijentima koji žive daleko od centra za lečenje pa je pomogla otvaranje obližnjeg neprofitnog hostela gde mogu da odsednu.
Pesnikinja
Književnica i politička aktivistkinja Daria Serenko jedna je od mnogih koordinatorki Feminističkog antiratnog otpora – pokreta protiv ruske invazije na Ukrajinu.
Poslednjih devet godina piše o rodno zasnovanom nasilju u Rusiji i napisala je dve knjige feminističke i antiratne proze.
Serenko je takođe autorka umetničke inicijative Quiet Pickett, u kojoj nosi plakate ispisane porukama za angažovanje ljudi po konkretnim pitanjima.
Dve nedelje pre nego što je Rusija započela potpunu invaziju na Ukrajinu, Serenko su uhapsile vlasti, pod optužbom za širenje „ekstremističkih" poruka. Ubrzo nakon toga je imigrirala u Gruziju i sada je ruske vlasti smatraju „stranim agentom".
Pedagoškinja i klimatska savetnica
Tinejdžerka Sagarika Sriram bori se da klimatsko obrazovanje postane obavezno u školama.
Koristeći programerske veštine, napravila je onlajn platformu Kids4abetterworld, čiji je cilj da pomogne u edukaciji dece iz čitavog sveta i da ih podrži u projektima održivosti u njihovim zajednicama.
Sve to prati onlajn i oflajn ekološkim radionicama, učeći decu kako da vrše pozitivan uticaj na klimatske promene.
Pored toga što uči da maturira u Dubaiju, Sriram je i deo dečjeg savetničkog tima Odbora za ljudska prava dece UN-a, gde se bori za ekološka prava.
Nije vreme za paniku, već za akciju, da svako dete bude obučeno da živi održivo i pokreće sistemske promene koje moramo da ostvarimo u ovom našem svetu.
Sagarika Sriram
Kamiondžijka
Kamiondžijka Klara Elizabet Fragoso Ugarte je posvetila 17 godina života ovom dominantno muškom poslu, vozeći kroz Meksiko nekim od najopasnijih puteva u zemlji.
Poreklom iz Duranga, Fragoso Ugarte se udala sa 17 godina i majka je četvoro dece i baka sedmoro unučadi.
Kao „trejlera", kako se ovde nazivaju kamiondžijke, provodi život na putu isporučujući robu širom Meksika i SAD.
Pomaže i u obučavanju mladih šoferki i želi da inspiriše druge žene da počnu da se bave ovim poslom kako bi se postigla rodna ravnopravnost u kamiondžijskom poslu prevoženja teškog tereta.
Aktivistkinja za domorodačka i prava osoba sa invaliditetom
Klimatska ekspertkinja iz domorodačke zajednice Kai Tahu, Kira Šervud-O'Regan je sa Te Vaipounamua, Južnog ostrva Novog Zelanda.
Suosnivačica je Ektivejta, agencije za socijalni uticaj specijalizovane za klimatsku pravdu i društvene promene.
Njena praksa je zasnovana na maorskim pristupima zemlji i precima, koje je sve donedavno glavnotokovska klimatska rasprava ignorisala.
Šervud-O'Regan je izgradila odnose sa ministrima, zvaničnicima i širim građanskim društvom da bi istakla posledice klimatskih promene na njene zajednice, dok istovremeno zagovara veće priznanje prava domorodačkih naroda i ljudi sa invaliditetom u klimatskim pregovorima.
Mi odbacujemo ekstraktivistički model, zauzimamo mesto, predvodimo zajednicu – i to funkcioniše. Mislim da mnogi ljudi sada prihvataju da je priznavanje suvereniteta domorodaca rešenje za klimatsku krizu.
Kira Šervud-O'Regan
Zemljoradnica i preduzetnica
Tajfun Nok-Ten je 2016. godine poharao delove Kamarines Sura, na Filipinima, desetkujući 80 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Luiz Mabulo je pružila otpor razaranju osnivanjem Kakao projekta tokom saniranja posledica. Ova organizacija želi da uvede revoluciju u lokalne prehrambene sisteme kroz održivo agrošumarstvo.
Mabulo osnažuje farmere, ruši destruktivne prehrambene sisteme i zastupa ruralnu zelenu ekonomiju, vraćajući kontrolu u ruke onih koji obrađuju zemljište.
Savetuje međunarodnu klimatski politiku, gde ističe ruralne priče i znanje. Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija proglasio ju je Mladom šampionkom Zemlje.
Pronalazim nadu u saznanju da pokrete iz čitavog sveta grade ljudi poput mene, ostvarujući budućnost sa zelenim krajolicima, koji povezuju ljude, gde je hrana održiva i pristupačna, gde su naše ekonomije cirkularne, i vođene pravednim načelima.
Luiz Mabulo
Spisateljica
Autorka više od 20 knjiga, među kojima su proza, poezija i publicistika, Oksana Zabužko se smatra jednom od najvećih ukrajinskih spisateljica i intelektualki.
U svetu je poznata po delimaTerenski rad na ukrajinskom seksu i Muzej napuštenih tajni.
Diplomirala je filozofiju na kijevskom Univerzitetu Ševčenko i ima doktorat iz filozofije umetnosti.
Njene knjige prevedene su na 20 jezika, a osvojila je i brojne nacionalne i internacionalne nagrade, među kojima su Centralnoevropska književna nagrada Angelus, ukrajinska Nacionalna nagrada Ševčenko i francuski Nacionalni orden legije časti.
Spisateljica
Debitantskom knjigom iz 1990-ih, Balada o ljubavi na vetru, Polina je postala prva žena koja je objavila roman na mozambijskom.
Odrastajući na obodima glavnog grada Mozambika Maputa, Čizijane je naučila portugalski u katoličkoj školi. Učila je jezike na Univerzitetu Eduardo Mondlane, ali nije diplomirala.
Njena dela su prevođena na razne jezike, među njima engleski, nemački i španski. Za knjigu Prva žena: Priča o poligamiji dobila je lokalnu nagradu Hoze Kraveirinja.
Nedavno je osvojila nagradu Kamoes, najprestižniju spisateljsku nagradu na portugalskom
Fudbalerka
Rođena u Kataloniji, vezna igračica Aitana Bonmatí je ove godine osvojila i Špansku ligu i Ligu šampiona sa njenim klubom Barselonom.
Ali postala je globalna superzvezda na Svetskom prvenstvu: bila je ključna za pobedu Španije, postigavši tri gola i bila je proglašena igračicom turnira. Sa 25 godina, osvojila je prestižnu Zlatnu loptu i bila proglašena igračicom godine Uefe.
Kao neko ko se ne libi da upotrebi glas i na terenu i van njega, Bonmatí se zalaže za ravnopravnost u fudbalu za žene.
Kad je pobeda njene zemlje na Svetskom prvenstvu bilo zasenjeno posledicama poljupca predsednika španske fudbalske federacije Luisa Rubialesa u usne igračice Dženi Hermioso, Bonmatí je iskoristila svoj govor prilikom dodele nagrade Uefa da iskaže podršku saigračici i drugim ženama koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
Kustoskinja i kulturna menadžerka
Sa željom da približi iskustvo pohađanja strip konvencije ljudima koji žive u siromašnijim četvrtima na obodima Sao Paula, Andreza Delgado je pomogla da se pokrene PerifaKon.
Ovaj besplatni događaj naglasak stavlja na strip autore i druge saradnike iz brazilskih favela, koji su obično zapostavljeni kao konzumenti ili tvorci kulture.
Sa stripovima, video-igrama, koncertima i drugim obeležjima „štreberske kulture", treći PerifaKon je održan 2023. godine, a prisustvovalo mu je više od 15.000 ljudi.
Koristeći platformu Jutjuberke i podkasterke, Delgado je glasna povodom uvođenja demokratije u brazilsku kulturu, sa posebnim naglaskom na radovima crnih umetnika.
Brzinska penjačica
Dok je pohađala osnovnu školu na Baliju, Desak Made Rita Kusuma Devi se okušala na penjačkom zidu i ubrzo se zaljubila u brzinsko penjanje.
Na omladinskim takmičenjima je zabeležila brojne pobede, ali je 'kraljica penjanja u Indoneziji' dostigla nebeske visine ove godine kada je osvojila zlato na takmičenju u brzini za žene na IFSC svetskom prvenstvu, postigavši rekordno vreme od 6,49 sekundi.
Taj uspeh joj je doneo put na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine, gde će brzinsko penjanje prvi put biti uvršteno u ovo takmičenje.
Ova penjačica bi mogla da upiše Indoneziju u olimpijsku istoriju, pošto su takmičari iz ove zemlje do sada osvajalI medalje u badmintonu, dizanju tegova i streličarstvu.
Glumica
Momentalno prepoznatljivo lice iz sveta zabave, nagrađivana glumica, režiserka i producentkinja Amerika Ferera poznata je po raznim legendarnim ulogama, među njima u skorijim rekorderskim filmovima kao što su Barbi, Prave žene imaju obline i u hit-seriji Ružna Beti.
Postala je najmlađa osoba koja je osvojila Emi u kategoriji glavne glumice za ulogu u Ružnoj Beti – i prva Latino žena. Dugogodišnja aktivistkinja, Ferera je česta govornica o pravima žena i potrebi da su one zastupljenije na velikim i malim ekranima.
Ćerka imigranata iz Hondurasa, bori se za unapređenje života Latino žena u SAD preko svoje neprofitne organizacije Poderistas.
Komičarka
Komičarski klub Grinvošing je stend-ap kolektiv koji se bavi ekološkim pitanjima kao i feminizmom, siromaštvom, invaliditetom i LGBTQ+ pravima.
Osnovala ga je komičarka Eni Gral, koja veruje da je uz pomoć šala moguće posejati seme promene u umovima ljudi i čak uticati na njihove navike.
U društvo koje pokreće zabava, gde preovlađuju sažeti koncepti i kratke poruke, Gral veruje da humor, često zasnovan na preterivanju i poentiranju, može da bude izvrstan medij za širenje ideja o klimatskim promenama.
Uspeh Komičarskog kluba Grinvošing je prilično ohrabrujući zato što ukazuje na to da danas mnoge ljude brinu klimatske promene i žele da se udruže, smeju se i odlaze sa nastupa osećajući se spremnim da nastave borbu!
Eni Gral
Televizijska ličnost
Nakon što je Džordžija Harison postala žrtva seksualnog zlostavljanja na osnovu slike, odlučila je da iskoristi svoju priču za borbu protiv nasilja nad ženama i da promeni način na koji Velika Britanija doživljava dobrovoljni pristanak.
Televizijska ličnost, poznata po pojavljivanjima u emisijama kao što je Ljubavno ostrvo i Jedini put je Eseks, povela je kampanju za izmenu britanskog predloga zakona o onlajn bezbednosti da bi zloupotreba intimnih slika postala zločin, koji se takođe naziva „osvetničkom pornografijom", što bi olakšalo krivično gonjenje tih slučajeva.
Harison sada traži da onlajn platforme imaju teže posledice za objavljivanje slika ili snimaka nastalih ili podeljenih bez pristanka.
Kriketašica
Ove godine je Harmanprit Kaur postala prva Indijka proglašena jednom od pet Vizdenovih Kriketaša godine.
Kapitenka indijskog ženskog nacionalnog kriketaškog tima je uspešna u postizanju poena kod kuće i u inostranstvu. Prošle godine je predvodila tim do finiša sa osvojenom srebrnom medaljom na Komonveltskim igrama.
U domaćom kriketu, predvodila je Indijce iz Mumbaja za pobedu na inauguracijskoj ženskoj Premijer ligi u martu.
Jedan od vrhunaca njene karijere usledio je 2017. godine, kad je postigla 171 trk na osnovu 115 lopti za Indiju u njihovom polufinalnom meču na ženskom Svetskom prvenstvu protiv Australije, pomogavši njenom timu da stigne do finala.
Osnivačica Kpop4Planet
Preko Kpop4Planet, Dajeon Li angažuje obožavaoce K-popa iz čitavog sveta za borbu protiv klimatske krize.
Od osnivanja 2021. godine, ova grupa aktivista zamolila je uticajne ljude iz najvećih izdavačkih kuća i striming servisa u Južnoj Koreji da preduzmu klimatsku akciju i prebace se na obnovljivu energiju.
Grupa je istakla ekološke implikacije otpada od snimanja fizičkih albuma, što je navelo najslavnije ličnosti K-popa da se prebace na digitalne albume.
Dajeon Li se sada širi van muzike, da bi dobila klimatska obećanja od luksuznih modnih robnih marki, koje često imaju slavne ličnosti iz K-popa kao svoje javno lice.
Kad se borimo za socijalnu pravdu, nikad ne odustajemo sve dok ne ostvarimo promenu. To smo dokazali nebrojeno puta, i nastavićemo to da radimo, u našoj borbi protiv klimatske krize.
Dajeon Li
Izvođačica na znakovnom jeziku
Na februarskom Superboulu LVII, jednom od najgledanijih sportskih događaja na svetu, Džastina Majls je ušla u istoriju.
Gluva izvođačica postala je viralna kad je preusmerila pažnju sa Rijane otpevavši tekstove ove mega zvezde u energičnom i harizmatičnom nastupu.
Tako je postala prva gluva žena koja je nastupila na Američkom znakovnom jeziku na koncertu u poluvremenu Superoboula. Njeno ranije izvođenje Lift Every Voice i Sing – poznata kao Crnačka nacionalna himna – takođe je bila prva na ovom događaju.
Majls želi da pokaže svetu autentičnije zastupanje gluvih ljudi i nada se da će uskoro otvoriti vlastitu praksu za obučavanje više gluvih medicinskih sestara.
Glumica
Ne samo da je glumica Dia Mirza osvajala nagrade za uloge u indijskim filmovima, već je učestvovala i u brojnim ekološkim i humanitarnim projektima.
Kao ambasadorka dobre volje Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija, Mirza širi poruku o pitanjima kao što su klimatske promene, čist vazduh i zaštita divljih životinja.
Ona je osnivačica Priče o jednoj Indiji, producentske kuće koja želi da prikaže upečatljive priče koje vas, prema njenim vlastitim rečima, „teraju da zastanete i razmislite".
Ona je i ambasadorka za Spasite decu, Međunarodni fond za dobrobit životinja i članica odbora u Fondaciji za utočište prirode.
Instruktorka ronjenja na dah
Kao prva crna instruktorka za ronjenje na dah u Južnoj Africi, Zandile Ndhlovu želi veći diverzitet u pristupu okeanu.
Osnovala je Fondaciju Crne sirene, koja izlaže mlade ljude i lokalne zajednice okeanu, u nadi da će pomoći novim grupama da koriste ove prostore rekreativno, profesionalno i za sport.
Ndhlovu je istraživačica okeana, pripovedačica i filmska režiserka. Ove veštine koristi za stvaranje nove generacije Čuvara okeana – ljudi koji uče o zagađenju okeana i rastu nivoa mora, i aktivno učestvuju u zaštiti životnog okruženja.
Kad zamislim broj mladih glasova koji se dižu da bi doveli do promene u društvu, to mi uliva nadu kad je u pitanju klimatska kriza.
Zandile Ndhlovu
Scenaristkinja
Nagrađivana spisateljica, ilustratorka i scenaristkinja, Elis Osman je autorka bestseler grafičkog romana za omladince Heartstopper. Takođe je pretvorila ovu LGBTQ+ priču o odrastanju u Emijem nagrađenu televizijsku adaptaciju za Netfliks.
Osman je napisala scenario za sve epizode i učestvovala u radu na seriji na svakom koraku, od odabira glumaca do muzike.
Autorka je još nekoliko romana za mlade, među kojima su Prekid veze, Bez ljubavi i Soliter, objavljen kad je imala samo 19 godina.
Njene knjige su osvojile, našle se u užem izboru ili bile nominovane za brojne nagrade, među kojima su YA Book Prize, nagrada Inki, Karnegi medalja i nagradu izbora Gudridsa.
Di-džejka i muzička producentkinja
Mnogo pre nego što su izbili protesti u Iranu prošle godine, di-džejka Paramida se opirala kulturnim ograničenjima za žene iranskog porekla.
Danas živi u Berlinu, a strast prema muzičkoj i plesnoj kulturi otkrila je još kao tinejdžerka živela u Frankfurtu i Teheranu.
Inspirisana legendarnom istorijom plesne muzike, njena diskografska kuća Love On The Rocks promoviše euforičnu i autsajdersku plesnu kulturu današnjice.
Kao rezident u Berghajnu u Berlinu, postala je svetski tražena di-džejka i ostvarena muzička producentkinja. Ona ovaj prostor koristi da ospori rodne norme u muzičkoj i industriji noćnog života kojom dominiraju muškarci.
Olimpijska sportkistkinja
Iako je njena specijalnost heptatlon, takmičenje na 100 metara sa preponama odvelo je Kamilu Pireli na Olimpijske igre u Tokiju.
Poznata po nadimku Gvaranska panterka, ova atletičarka drži veliki broj nacionalnih rekorda u atletici i sportska je trenerka i nastavnica engleskog.
Pireli je odrasla u ekološki osvešćenoj porodici u malom mestu u Paragvaju, gde se izbliza uverila u posledice klimatskih promena.
Sada je aktivistkinja za EcoAthlete, što znači da je posvećena korišćenju njene sportske platforme za podsticanje ljudi da govore o klimatskim promenama i preduzimaju korake da bi smanjili emisije ugljenika.
Odrasla sam u gradu gde je susret sa divljim životinjama bio svakodnevni. Svest o tome da ove životinje sada pate zbog klimatskih promena me brine i tera me da želim da pomognem.
Kamila Pireli
Sprinterka
Slavljena kao „najbrža Libanka u istoriji" nakon što je oborila rekord zemlje na 100 metara, Aziza Sbaiti je nedavno ponovo dospela u vesti kao prva crna sportistkinja iz svoje zemlje koja je osvojila zlato na Zapadnoindijskom i Arapskom šampionatu ove godine.
Rođena od liberijske majke i libanskog oca, preselila se u Liban sa 11 godina, gde je naišla na rasizam i klasizam zasnovan na boji kože.
Atletika je postala njen način otkrivanja sebe i osnaživanja, i pokrenula je njenu posvećenost aktivizmu.
Koristi položaj da govori o sistemskom rasizmu u zemlji i zagovara inkluzivnost i ravnopravnost, i sarađuje sa školama i univerzitetima da bi inspirisala mlade u Libanu.
Glumica
Započinjući kao glumica u Mjanmaru pre skoro 25 godina, Kine Hnin Vai je proslavila uloga u filmu San Je. Postala je jedna od najuspešnijih glumica u burmanskoj kinematografiji.
Danas je, međutim, poznatija po dobrotvornim aktivnostima. Osnovala je 2014. godine Kine Hnin Vai Fondaciju, dobrotvornu organizaciju koja podržava različite ciljeve, među kojima je staranje o siročadi i napuštenoj deci.
Trenutno se stara o oko stotinu dece čiji roditelji ne mogu da ih izdržavaju iz razlličitih razloga.
Hnin Vai je i ambasadorka za sprečavanje trgovine dece.
Sportistkinja
Osvajačica zlatne medalje za Evropu i Komonvelt na 4x100 metara, Bjanka Vilijams je bila kapitenka za Veliku Britaniju i Severnu Irsku na evropskim timskim šampionatima za 2023.
U julu je završila kao druga na 200 metara na britanskom Atletskom prvenstvu da bi se našla u britanskom timu za Svetsko prvenstvo u atletici u Budimpešti.
Policija je nju i njenog partnera, kolegu atletičara Rikarda Dos Santosa, zaustavilai pretresala u Londonu u julu 2020. godine.
Vilijams i Dos Santos su podneli zvaničnu žalbu, optuživši policiju za rasno profilisanje. Dvojica policajaca su proglašeni krivim za teško neprofesionalno ponašanje i bili su otpušteni iz službe.
Voltižerka
Kad je Antiniska Čenči započela voltiž u tridesetim godinama, nije očekivala da će 10 godina kasnije poći na turneju sa svojim timom izvodeći gimnastiku na konju.
Iz La Feničea, u severnoj Italiji, nije imala lak život. Njenoj majci je rečeno da neće „preživeti prvu prehladu" nakon što je doživela komplikacije pri porođaju.
Čenči je počela da se bavi gimnastikom na konju u sklopu programa lokalnog centra ANFFAS (Italijansko nacionalno udruženje za porodice i osobe sa invaliditetom) i timom za voltiž iz La Feničea.
Danas trenira sa svetskom šampionkom u voltižu Anom Kavalaro i trenerom Nelsonom Vidonijem.
Aktivistkinja za ljudska prava
Aktivistkinja za ljudska prava dansko-bahreinskog porekla Marijam Al Kavaja je vodeći glas za političku reformu u Bahreinu i Zalivskoj oblasti.
U radu se trudi da ukaže na kršenja ljudskih prava, naročito zagovarajući oslobađanje svog oca Abdulhadija Al Kavaje, preko kampanje #FreeAlKhawaja. On je istaknuti aktivista i zatvorenik prigovora savesti koji služi doživotnu kaznu nakon što je učestvovao u pro-demokratskim protestima u Bahreinu 2011. godine.
Al-Kavaja je služila u nekoliko odbora, uključujući Civicus i Međunarodnu službu za ljudska prava i učestvovala je u omladinskoj feminističkoj organizaciji FRIDA i Lekarima za ljudska prava.
Aktivistkinja protiv sakaćenja ženskih genitalija
Motivisana odlučnošću da okonča sakaćenje ženskih genitalija, Šamsa Aravilo obučava i ukazuje na problem kroz svoje moćne i direktne onlajn video snimke.
Aravilo, koja je rođena u Somaliji, ali trenutno živi u Velikoj Britaniji, bila je sa šest godina izložena sečenju ženskih genitalija, postupku kad se ženske genitalije delimično ili potpuno uklonjaju iz nemedicinskih razloga.
Sa više od 70 miliona pregleda na TikToku, ona želi da niko ne ostane neinformisan.
Danas pomaže britanskim državljankama zatočenim u inostranstvu koje se suočavaju sa takozvanim nasiljem iz časti. Pruža i savete o sakaćenju ženskih genitalija londonskoj gradskoj policiji i sprema se da pokrene dobrotvornu organizaciju Lekoviti vrt.
Osnivačica Politics4Her
Posvećena unapređenju rodne ravnopravnosti, Jasmina Benslimane je osnovala Politics4Her, koja promoviše učešće mladih žena i devojaka u političkom i procesu donošenja odluka.
Kad je razorni zemljotres pogodio njenu rodnu zemlju Maroko u septembru, Benslimane i njena organizacija pozvali su na rodno senzitivnu pomoć.
Objavila je manifest koji identifikuje konkretne izazove za žene i devojčice koji će biti pogoršani ovom katastrofom, kao što su menstrualno siromaštvo i prisilni brakovi.
Kao mentorka, savetnica i članica odbora nekoliko neprofitnih organizacija, pomaže mladim ženama da razviju liderske veštine. Njen rad joj je doneo nagradu Ujedinjenih nacija za mirotvorke.
Advokatkinja
Kao ko-direktorka organizacuije Žene za mir (WWP), Jael Braudo-Bahat koristi iskustvo u pravosuđu da bi pomogla građanskom spontanom mirovnom pokretu koji sada ima više od 50.000 članova.
Osnovan 2014, pokret WWP traga za pregovorima postignutom političkom rešenju sukoba između Izraela i Palestinaca, naglašavajući ulogu žene u mirovnom procesu.
Tokom protekle dve godine, WWP je sarađivao sa partnerskom organizacijom Palestinki, Žene Sunca.
Braudo-Bahat kaže da mnogo toga duguje njenoj mentorki, cenjenoj mirovnoj aktivistkinji i suosnivačici WWP-a, Vivijen Silver, koja je decenije života posvetila uspostavljanju razumevanja i jednakosti među Izraelcima i Palestincima. Silver je ubijena u napadu Hamasa 7. oktobra 2023.
Poslanica u Parlamentu
Dehena Dejvison je 2019. godine postala prva konzervativna poslanica za Bišop Oklend od nastanka ove izborne jedinice 1885. godine. Postala je ministarka za nivelisanje 2022. godine, sa naglaskom na socijalnu mobilnost i regeneraciju.
Dala je ostavku na mesto ministarke u septembru 2023. godine, govoreći otvoreno o svojoj dijagnozi hronične migrene.
Kad je Dejvison imala 13 godina, njen otac je ubijen jednim udarcem, što je pokrenulo njeno zanimanje za politiku. Osnovala je Svepartijsku parlamentarnu grupu o Napadima jednim udarcem i vodila kampanje u saradnji sa Jednim udarcem UK za pravdu i reformu kažnjavanja.
Bavi se unapređenjem lečenja hronične migrene i kampanjama za više finansiranja istraživanja invazivnog lobularnog kancera.
Diplomatkinja i pregovaračica za klimatsku politiku
Kad su pregovori zapeli na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija 2009. godine u Kopenhagenu, Kristijana Figueres je dovedena da reši problem.
Imenovana za izvršnu sekretarku Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija, Figueres je provela narednih šest godina razvijajući plan koji će osigurati da se zemlje slože oko zajedničke klimatske strategije.
Delom zahvaljući njenom radu, skoro 200 različitih strana potpisalo je revolucionarni Pariski sporazum 2015. godine – međunarodni sporazum koji obavezuje na zadržavanje rasta prosečne globalne temperature „daleko ispod" 2,0 stepena Celzijusa preko pred-industrijskih nivoa.
Figueres je suosnivačica Globalnog optimizma, organizacije koja radi sa kompanijama na usvajanju praktičnih klimatskih rešenja.
Ponekad me savlada tuga i postanem paralisana emocijama, ne mogu ništa da radim. Drugi put osećam bes i ophrvaju me emocije, poželim da reagujem. Ali najboljih dana, koristim taj bol i bes da se usadim u koren svojih osećanja, pretvorivši ih u duboku posvećenost da delam iz snage, ljubavi i očekivane radosti, stvarajući bolji svet koji svi želimo za našu decu i njihove potomke.
Kristijana Figueres
Politička aktivistkinja
Neustrašiva aktivistkinja, Bela Galhos je bila ključna ličnost za transformisanje Istočnog Timora pre i nakon što je zemlja stekla nezavisnost od Indonezije 2002. godine.
Tokom godina u izgnanstvu, proputovala je svet zagovarajući samoopredeljenje svog naroda. Vrativši se u Istočni Timor nakon njegovog oslobođenja, Galhos se angažovala na obnovi zemlje nakon što je višedecenijski sukob ostavio pola stanovništva u ekstremnom siromaštvu.
Godine 2015. otvorila je Zelenu školu Leublora, koja promoviše održivi razvoj i nadahnjuje decu da budu činioci promene.
Galhos trenutno radi kao savetnica predsednika Istočnog Timora, usredsredivši se na ekonomsko osnaživanje žena i uticajan je glas LGBTQ+ zajednice.
Bivša vojnikinja
Vojnikinje su pomogle jedanaestogodišnjoj Rini Gonoi tokom evakuacije posle smrtonosnog zemljotresa iz 2011. godine i cunamija, i od tada, sanja da služi u japanskim Snagama samoodbrane.
Postala je oficir, ali njeni snovi iz detinjstva su bili srušeni kad je počela da doživljava seksualno zlostavljanje „na svakodnevnoj osnovi".
Gonoi je napustila vojsku 2022. godine i pokrenula javnu kampanju pozivajući ljude na odgovornost, što je težak zadatak u društvu kom dominiraju muškarci i u kom se žrtve seksualnog zlostavljanja suočavaju sa žestokom reakcijom javnosti ako progovore o njemu.
Njen slučaj je naveo vojsku da sprovede unutrašnju istragu, što je dovelo do više od 100 drugih prijava za uznemiravanje. Ministarstvo odbrane je kasnije uputilo izvinjenje Gonoi.
Ministarka
Istaknuta ličnost u narastajućem brazilskom domorodačkom pokretu, Sonja Guažažara je 2023. godine postala prvi ministar svoje zemlje za domorodačke narode, što je naimenovanje koje je novoizabrani predsednik Lula Da Silva nazvao istorijskim.
Zarekla se da će borba protiv ekoloških zločina biti jedan od njenih prioriteta.
Guažažara je rođena od nepismenih roditelja u Araribóia, u predelu Amazonije u kom se iz prve ruke uverila koliko razorne klimatske promene umeju da budu po ekosistem.
Studirala je književnost, radila kao medicinska sestra i nastavnica, i započela karijeru u aktivizmu. Godine 2022. postala je prva domorodačka kongresmenka za državu Sao Paulo.
Moramo da razmislimo kako da promovišemo klimatsku pravdu i borimo se protiv ekološkog rasizma, zato što su ljudi koji najbolje mogu da zaštite životnu sredinu prve i najveće žrtve njenog razaranja. Mi, domorodački narodi, pravi smo čuvari biodiverziteta i života.
Sonja Guažažara
Aktivistkinja za prava stanara
Stanovnica naselja Mali Haiti u Majamiju, madam Renita Holms je osnivačica i direktorka O.U.R. Homes, kompanije i agencije za savetovanje u vezi sa nekretninama u američkoj saveznoj državi Floridi.
Ona se bori za stanarska prava marginalizovanih zajednica, među kojima su ljudi pogođeni klimatskom džentrifikacijom dok rast nivoa mora diže cenu nekretnina u oblastima udaljenijim od obale.
Holms, koju je odgojila samohrana majka 11 deca, danas je starija osoba koja živi sa invaliditetom.
Ona je saradnica programa za osnaživanje otpornih žena na Institutu Kleo, sa ciljem pokretanja na klimatsku akciju kroz naučno obrazovanje. Pomaže lokalnim agencijama za nekretnine kod problema povezanih sa Afro-Amerikankama i ženama iz geta.
Ima nade u prepoznavanju naše veze kao žena sa Majkom Zemljom. Mi smo otporne, jake, stvorene da odgajamo; mi preduzimamo korake i mi brinemo.
Renita Holms
Aktivistkinja za domorodačka prava
Kao ključna ličnost u borbi za zaštitu ekvadorske amazonske prašume, Alisija Kahuija je ostvarila veliku pobedu ove godine.
Na istorijskom referendumu u avgustu, Ekvadorci su glasali da se obustave sve nove naftne bušotine u nacionalnom parku Jasuni – što je odluka koja će značiti da će državna naftna kompanija obustaviti operacije u jednom od najbogatijih regiona biodiverziteta na planeti, koji je dom nekontaktiranih domorodačkih populacija.
Kahiuja, koja je rođena u Jasuniju i liderka je Vaorani nacije, vodila je kampanju za referendum više od decenije.
Trenutno je šefica ženskog ogranka ekvadorske Konfederacije domorodačkih naroda.
Klimatske promene su nam jako otežale život, izazivajući poplave koje uništavaju naše useve. Kad je sunce prejako i nastupi suša, izgubi se veliki deo naše hrane, što nam donosi veliku tugu, jer sav napor uložen u useve postane uzaludan.
Alisija Kahiuja
Pravnica i aktivistkinja za ljudska prava
Otkako je početkom 1990-ih izbio rat u bivšoj Jugoslaviji, Nataša Kandić dokumentuje ratne zločine, među kojima su silovanje, mučenje, ubistvo i prisilni nestanci.
Zastupa porodice žrtava različitog etničkog porekla pred Sudom za ratne zločine u Beogradu i bila je deo grupe koja je kritički istraživala politiku vlade srpskog predsednika Slobodana Miloševića prema Kosovu.
Kandić je osnivačica Fonda za humanitarno pravo, često hvaljenog za nepristrasno istraživanje ratnih zločina.
Pomogla je osnivanje Mreže za pomirenje REKOM, koja teži da ustanovi činjenice o ratovima na Balkanu u kojima je stradalo, kako se procenjuje, 130.000 ljudi.
Aktivistkinja stanovanja
Pripadnica nepalske domorodačke nacije Neva, aktivistkinja za transrodna ljudska prava Rukšana Kapali se dok se odrastala borila sa nedostatkom informacija o sopstvenom identitetu.
Pošla je na putovanje samoobrazovanja u vezi sa rodnim i seksualnim diverzitetom. Deklarisala se još kao tinejdžerka i bila glasna na društvenim mrežama po pitanju kvir prava.
Trenutno je studentkinja treće godine prava i aktivno učestvuje u unapređivanju pravnih i ustavnih prava za LGBTQ+ osobe u Nepalu.
Kapali potiče iz istorijski marginalizovane kaste u okviru etničke grupe Neva, Jugi, i bori se protiv prisilnih iseljavanja naroda Jugi iz njihovih tradicionalnih domova.
Advokatkinja za ljudska prava.
Amal Kluni je nagrađivana advokatkinja za ljudska prava koja protekle dve decenije brani žrtve nepravde.
Među najvažnijim slučajevima koje je vodila su genocid u Jermeniji i Mjanmaru, seksualno nasilje nad ženama u Malaviju i Keniji, i zločini protiv čovečnosti u Ukrajini.
U njene skorašnje uspehe ubrajaju se zastupanje žrtava borca Islamske države i gospodara rata iz Darfura. Pomogla je da se oslobode novinari i drugi politički zatvorenici na meti represivnih režima.
Ona je vanredna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Kolumbija i suosnivačica Fondacije za pravdu Kluni, koja pruža besplatnu pravnu pomoć žrtvama kršenja ljudskih prava u više od 40 zemalja.
Vatrogaskinja
Prvobitno profesorka operskog pevanja, Sofija Kozačeva je pronašla drugi poziv kad je upoznala grupu vatrogasaca 2010. godine.
I sama je postala vatrogaskinja i stvorila zajednicu za obučavanje volontera da bi pomogla u borbi protiv šumskih požara u Rusiji. To je dovelo do nastanka više od 25 volonterskih grupa širom zemlje.
Pomogla je u gašenju nekoliko stotina požara širom Rusije i sarađivala sa Grinpisom, sve dok ova organizacija nije proglašena „nepoželjnom" i njen ruski ogranak nije zatvoren.
Kozačeva je takođe otvorila internet stranicu za šumske vatrogasce volontere što se smatra jednom od najkompletnijih internet baza podataka na ruskom sa informacijama o sprečavanju i kontrolisanju šumskih požara.
Bez obzira koliko je sveobuhvatna klimatska kriza, svako veliko dostignuće počinje malim koracima. Možda deluje da smo suviše mali da bismo promenili nešto globalno, ali moramo da počnemo sa promenama koje možemo da napravimo oko sebe.
Sofija Kozačeva
Bivša političarka i mirovna pregovaračica
Ove godine se obeležava 25 godina od potpisivanja Sporazuma na Veliki Petak u Severnoj Irskoj. Monika Mekvilijams je odigrala ključnu ulogu kao vodeći pregovarač tokom višestranačkih mirovnih pregovora koji su doveli do sporazuma.
Suosnivačica je Koalicije žena Severne Irske, političke stranke koja je premostila verske podele, a što je predstavljalo ključnu podršku mirovnog sporazumu.
Izabrana je u prvu Zakonodavnu skupštinu Severne Irske i za glavnu komesarku Komisije za ljudska prava Severne Irske, a izradila je i preporuku za predlog zakona o pravima za Severnu Irsku.
Mekvilijams je trenutno komesarka za razoružanje oružanih grupa i objavila je pregršt radova o nasilju nad ženama.
Aktivistkinja za klimatske promene i prava žena
Osnivačica Centra biblioteke Almasar, Najla Mohamed-Lamin želi da edukuje žene i decu o zdravlju i životnoj sredini u izbegličkim kampovima u Saharavi u jugozapadnom Alžiru.
Poreklom iz Zapadne Sahare, bivše španske kolonije pod marokanskom okupacijom od 1975. godine, njena porodica bila je primorana na izgnanstvo nakon što je pobegla od nasilja.
Rođena i odrasla u kampovima, Mohamed-Lami je naučila engleski kao tinejdžerka, prevodila je za strane delegacije i uspela da studira u inostranstvu nakon što je sakupila školarinu preko kraudfaindinga.
Nakon što je diplomirala održivi razvoj i ženske studije, vratila se u kampove da pomogne da se više od 200.000 izbeglica iz Saharavija izbori sa nestašicom vode i hrane koje su pogoršale klimatske promene.
Moramo da se suočimo sa sve većim uticajem klimatskih promena u pustinjskoj oblasti, u kojoj naši domovi redovno stradaju u poplavama i peščanim olujama, a naši ljudi pate pod ekstremnim temperaturama. I sve to a da naš narod ničim nije doprineo klimatskoj krizi.
Najla Mohamed-Lamin
Aktivistkinja protiv dečjih brakova
Ulanda Mtamba je odrasla u zajednici u Lilongveu, u Malaviju, koji pruža vrlo malo podrške ženskom obrazovanju, gde se mnogo devojčica nalazi pod pritiskom da napusti školu da bi se udale pre 18. godine.
Mtamba uzdrmava status kvo zajednice i ne samo da je diplomirala na univerzitetu, već je i stekla master diplomu.
Zalaže se za sprovođenje postojećih zakona koji štite devojčice od ranog braka, kao i za veće ulaganje u lečenje zdravstvenih rizika povezanih sa ranom trudnoćom.
Trenutno radi kao direktorka u Malaviju za AGE, organizaciju koja traži jednak pristup sekundarnom obrazovanju za sve devojčice na kontinentu.
Novinarka
Lice gruzijskog javnog servisa od 18. godine, televizijska ličnost Tamar Museridze – poznata i kao Tamuna – imala je sve što čovek može da poželi. Ali njen život se drastično izmenio u 31. godini, kad je saznala da je usvojena.
Odrekla se svega da bi pronašla biološke roditelje i tokom te potrage pronašla dokaze da u Gruziji od 1950-ih postoji ogromno crno tržište za usvajanje dece.
Pokrenula je Fejsbuk grupu „Tražim", otvorivši takonacionalnu raspravu o ilegalnom usvajanju, uglavnom beba odvedenih iz porodilišta.
Museridzina organizacija pomogla je da se ponovo spoji 800 porodica, ali i dalje traga za vlastitom.
Aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom
Mreža Hero Women Rising, ili Mama Shuja, želi da unapredi životne uslove za žene i tinejdžerke u Kongu.
Aktivistkinja za prava osoba sa invaliditetom Nima Namadamu osnovala je narodsku organizaciju, koja koristi edukaciju i tehnologiju da pojača ženske glasove i nauči ih da se bore za vlastita prava.
Rođena u zabitoj oblasti istočnog Konga, Namadamu se zarazila dečjom paralizom sa dve godine. Želi da bude prva žena sa invaliditetom iz svoje etničke grupe koja je diplomirala na fakultetu.
Postala je članica parlamenta i savetnica je ministra za rod i porodicu.
Pravnica, autorka i aktivistkinja
Bivša Prva dama Sjedinjenih Američkih Država Mišel Obama je osnivačica Saveza za priliku za devojčice, koja podržava globalne civilne organizacije u borbi da devojke dobiju obrazovanje koje im pripada.
Ova grupa se nadovezuje na "Dozvolite devojčicama da uče", inicijativu koju je Obama pokrenula kao Prva dama, a koja je primenjivala „pristup čitave vlade" kao pomoć adolescentkinjama iz čitavog sveta da dođu do kvalitetnog obrazovanja.
Kao Prva dama, zastupala je tri velike inicijative: Let's Move! je želela da pomogne roditeljima da odgajaju zdraviju decu; Joining Forces je pružala pomoć osoblju američke vojske, veteranima i njihovima porodicama; i Reach Higher – na kojoj radi i danas – koja ohrabruje mlade ljude da se prijave za više obrazovanje.
Spisateljica i umetnica
Sepideh Rašnu je postala poznata u Iranu zbog glasnog protivljenja obaveznim propisima o hidžabu,
Posle sukoba u autobusu sa ženom koja je silom pokušala da nametne nošenje pokrova za glavu, bila je uhapšena.
Još dok je bila u pritvoru, pojavila se na državnoj televiziji sa licem u modricama, „izvinivši" se za svoje ponašanje. Bilo je to u julu 2022. godine, svega nekoliko nedelja pre nego što je dvadesetdvogodišnja Mahsa Amini umrla dok je bila u pritvoru iranske policije za moral.
Početkom ove godine, Rašnu je pozvana na sud nakon što je na internetu podelila fotografiju sebe bez marame na glavi. Kaže da je suspendovana sa univerziteta zbog aktivizma.
Trenutno je na slobodi i ne prestaje da se opire obaveznim propisima o hidžabu.
Zaštitnica porodica nestalih osoba
Posle nestanka njene sestre 2008. godine, Bernadet Smit je neumorno tragala za odgovorima.
Postala je vodeća zaštitnica porodica nestalih i ubijenih domorodačkih žena i devojaka širom Kanade i osnovala je koaliciju da bi pomogla koordinaciju delovanja i pronalaženja odgovora.
Suosnivačica je Drag the Red, inicijative koja pretražuje Crvenu reku u Vinipegu u potrazi za telima ili dokazima o nestalima.
Smit je nedavno izabrana u Zakonodavnu skupštinu Manitobe u trećem mandatu i ušla je u istoriju kao prva od dve žena Prve nacije koja je imenovana za ministarku u kabinetu pokrajine. Trenutno je na poziciji ministarke za stanovanje, zavisnosti i beskućništvo.
Feministička liderka
Doprinos Glorije Stajnem feminizmu kao liderke globalnog feminističkog pokreta od 1970-ih priznat je širom sveta generacijama.
Stajnem je radila na pitanjima ravnopravnosti kao aktivistkinja, novinarka, spisateljica, predavačica i medijska portparolka.
Ona je i suosnivačica Mis Magazina, pokrenutog 1971. godine koji izlazi i danas, i smatra se prvim časopisom u SAD koji je uveo pitanja pokreta za prava žena u glavni tok.
U 89. godini, Stajnem i dalje radi na stvaranju pravednijeg sveta kroz podršku iskusnim organizacijama poput Ženskog medija centra, Koalicije ERA i Ravnopravnosti sada.
Savetnica za klimatsku politiku
Vodeća ekspertkinja za klimatsku politiku, Irina Stavčuk se nedavno pridružila Evropskoj klimatskoj fondaciji kao ukrajinska programska menadžerka, sa glavnim ciljem osmišljavanja zelenih klimatskih rešenja za posleratnu obnovu zemlje.
Pre nego što je preuzela ovu ulogu, radila je za ukrajinsku vladu kao zamenica ministra za životnu sredinu od 2019. do 2022. godine i bila je odgovorna za politiku o klimatskim promenama, evropskoj integraciji, međunarodnim odnosima i biodiverzitetu.
Stavčuk je takođe suosnivačica dve istaknute ekološke NVO - Ecoaction i Kijevskog biciklističkog udruženja (U-Cycle) – i koordinisala je regionalne mreže grupa građanskog društva po pitanju klimatskih promena.
Naš zadatak je da damo sve od sebe na mestu i u situaciji u kojoj se nalazimo. Pridržavam se reči Svetog Franje Asiškog: „Počni sa onim što je nužno, potom pređi na ono što je moguće; i, odjednom, radićeš ono što je nemoguće."
Irina Stavčuk
Aktivistkinja za prava izbeglica
Mreža Dosti je organizacija posvećena obezbeđivanju ključnih resursa i informacija za Avganistance – i u Avganistanu i onih koje žive kao izbeglice – i pokrenula je reakciju na talibansko preuzimanje vlasti 2021. godine.
I sama avganistanska izbeglica, osnivačica Sumija Tora razume izazove sa kojima se suočavaju raseljene osobe.
Njen rad je usmeren na naseljavanje izbeglica i pristup obrazovanju za studente pogođene sukobom.
Prepoznavši transformativnu moć obrazovanja, Tora je sarađivala sa organizacijama kao što su UN i Svetska banka, Fond Malala i Šmit Budućnosti. Preko ovih partnerstava, ona zagovara pristup obrazovanju sa konkretnim naglaskom na izbeglicama i ženama i devojčicama u vanrednim situacijama.
Aktivistkinja za zamrzavanje jajnih ćelija
Ona je 2018. godine poželela da zamrzne jajne ćelije u javnoj bolnici u Pekingu. Ali Su Zaozao, koja je neudata, rečeno je da je u Kini ova procedura dostupna samo bračnim parovima.
Tužila je bolnicu u prvom ikad sudskom slučaju koje se tiče prava neudatih žena u Kini na zamrzavanje jajnih ćelija.
Ova pionirska sudska bitka, koja je započela u decembru 2019. godine, dospela je u vesti usled zabrinutosti zbog niskog nataliteta u zemlji.
Još se očekuje konačna presuda, ali Suin slučaj proučavaju učenjaci na poljima prava, medicine i etike. Danas je ona i dalje prominentna aktivistkinja za reproduktivna prava i telesnu autonomiju žena.
Preduzetnica zelene gradnje
Kad je takozvana Islamska država 2014. godine zauzela ogromne delove njene domovine Iraka, Basima Abdulrahman je studirala na univerzitetu u SAD.
Mnogi gradovi bili su uništeni u borbama, ali kad se Abdulrahman vratila kući sa mastersom iz građevinskog inženjerstva, shvatila je da može da pomogne.
Osnovala je KESK, prvu iračku inicijativu posvećenu zelenoj gradnji. Shvatila je da gradnja zelenih građevina znači kombinovanje najnovijih energetski efikasnih tehnologija i materijala sa iračkim tradicionalnim građevinskim metodama.
Posvećena je brizi da današnja praksa gradnje ne ugrožava dobrobit budućih generacija.
Često sam anksiozna zbog klimatske krize. Ne mogu a da se ne zapitam kako bilo ko može da nađe mir a da ne bude deo rešenja za ublažavanje njenih rizika.
Basima Abdulrahman
Volonterka spasiteljka
Kad je sirijski građanski rat eskalirao 2017. godine, Amina Al-Biš je odlučila da postane jedna od prvih žena volontera Sirijske civilne odbrane, volonterske organizacije poznate i kao Beli šlemovi, u nadi da će spasti živote i pružiti prvu pomoć ranjenim civilima.
Amina se kasnije prijavila da spasava žrtve zemljotresa koji je pogodio Siriju i Tursku u februaru 2023. godine, razorio čitava naselja i zatočio njenu porodicu u ruševinama.
Danas Al Biš radi na unapređenju života drugih žena u njenoj zajednici u severnoj Siriji, gde se borbe nastavljaju. Trenutno radi na sticanju diplome iz Poslovne administracije i kaže da joj ej san da učestvuje u izgradnji mirne Sirije.
Doktorka hirurgije
Prva sertifikovana hirurškinja u Gazi, doktorka Sara Al-Saka radi u tamošnjoj najvećoj bolnici, Al-Šifa.
Koristi njen Instagram nalog da bi dokumentovala iskustvo medicinskog tretmana ljudi u sred ratnih dejstava. Bolnica Al-Šifa je uništena tokom ofanzive Izraela protiv Hamasa.
Al-Saka postuje o nestanku struje, nedostatku goriva, vode i hrane, što sprečava zaposlene u bolnici da pomognu pacijentima. Morala je da napusti bolnicu pre nego što su je zauzele izraelske jedinice u napadu koji izraelska vojska opisuje kao targetiranu operaciju protiv Hamasa.
Al-Saka je studirala medicinu na Islamskom univerzitetu u Gazi, i hirurgiju na Univerzitetu Kvin Meri u Londonu. Više nije jedina hirurškinja u Gazi, jer je puno žena krenulo njenim stopama.
Spisateljica dnevnika i aktivistkinja održivosti
Od 2018. godine, Bajang vodi eko-dnevnik, prateći lokalne vrste i promene u izvorima vode, beležeći vremenske uslove i posmatrajući biljke.
Živi u kineskoj pokrajini Ćinghaj koja se nalazi uglavnom na Tibetanskoj visoravni i već doživljava posledice klimatskih promena kao što su više temperature, otapanje glečera i dezertifikacija.
Bajang je članica Ženske ekološke mreže Sandžingjuan i zalaže se za zdravlje i održivost u svojoj zajednici.
Stekla je veštinu u izradi ekoloških proizvoda – uključujući balzam za usne, sapun i kese – da bi zaštitila lokalne izvore vode i nadahnula druge da se uključe u ekološku borbu.
Naučnica i izumiteljka
Vanredna profesorka na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) u SAD, Kanan Dagdeviren je nedavno izumela nosivu ultrazvučnu pokrivku za rano otkrivanje raka dojke.
Inspiraciju je dobila od tetke kojoj je postavljena dijagnoza kasnog stadijuma raka dojke u 49. godini, uprkos redovnim pregledima i umrla je šest meseci kasnije.
Dok je sedela uz tetkinu bolesničku postelju, Dagdeviren je osmislila grubi plan za dijagnostički uređaj koji bi mogao da se namesti na grudnjak i omogući češće skeniranje osoba koje su izuzetno rizični za dobijanje raka dojke. Tehnologija bi potencijalno mogla da spase milione ljudi.
Snimateljka zvuka
Sa kasetofonom u ruci, Izabela Dlužik polazi da dočara izuzetne zvuke Bjalovješke šume, jedne od najstarijih i najbolje očuvanih evropskih šuma u Poljskoj.
Terenska snimateljka neobična je ne samo zbog toga što je mlada žena u profesiji kojom dominiraju muškarci, već zato što je i slepa od rođenja.
Dlužik je stekla posebnu osetljivost na pesmu ptica otkako joj je njena porodica poklonila kasetofon kad je imala 12 godina i može da prepozna ptičje vrste samo po zvuku.
Smatra da je privilegija deliti „svu dobrotu, lepotu i usamljenost" koju zvuci prirode imaju da ponude, „bez obzira na bilo kakve razlike koje bismo mogli da prepoznamo jedni u drugima".
Vodičkinja ekspedicija
Glečeri pružaju osnovni izvor pijaće vode za lokalne zajednice, ali u Kolumbiji oni rapidno nestaju.
Osnivačica Marsela Fernandez i njene kolege iz nevladine organizacije Kumbres Blankas (Beli vrhovi) ukazuju na ovaj problem, ističući da je od 14 glečera koji su nekada postojali ostalo samo šest, a i oni su ugroženi.
Preko naučnih ekspedicija i sastavljanja timova planinara, fotografa, naučnika i umetnika, Fernandez nadzire promene i razvija kreativne načine za sprečavanje gubitka glečera.
Uz njen srodni projekat "Pazabordo" (Figura na tabli), ona putuje i u oblasti pogođene nasiljem tokom pedesetogodišnjeg unutrašnjeg oružanog sukoba u Kolumbiji.
Glečeri su me naučili kako da se nosim sa tugom, sa odsustvom… Kad ih čujete, znate da je njihov gubitak šteta koju ne možemo da nadoknadimo, ali i dalje možemo da pomognemo i ostavimo traga.
Marsela Fernandez
Vlasnica kompanije za biogas
Tran Gam je 2012. godine počela da uvodi više ekoloških energetskih izvora na farme u Vijetnamu.
Majka dvoje dece je primetila rupu na tržištu i pokrenula kompaniju za instaliranje i održavanje pogona za biogas u Hanoju, kasnije proširivši tu operaciju na tri susedne pokrajine.
Njen projekat pomaže zemljoradnicima da smanje troškove pretvaranjem kravljeg i svinjskog izmeta, vodenog zumbula i drugog otpada u biogas – koji se smatra mnogo održivijim izvorom energije od prirodnog gasa – a koji potom može da se koristi kao energetski izvor za kuvanje i vođenje domaćinstva.
Kompanije poput Tranine angažuju lokalne zajednice i pokreću političku podršku neophodnu za smanjenje posledica klimatskih promena.
Moramo da živimo i moramo da živimo dobro, zbog čega sam pokušala da se izborim i zaštitim voljene unapređenjem našeg zdravlja putem fizičke vežbe, uravnotežene ishrane, i održavanjem obrazaca sna. Takođe podstičem ljude da žive organskim stilom života, da uzgajaju vlastito voće i povrće i protivim se korišćenju hemijskih pesticida na našem povrću.
Tran Gam
Stručnjakinja za veštačku inteligenciju
Izuzetno uticajna kompjuterska naučnica za veštačku inteligenciju, Timnit Gebru je osnivačica i izvršna direktorka Instituta za istraživanje distribuirane veštačke inteligencije (DAIR), osnovanog kao „prostor za nezavisno istraživanje veštačke inteligencije ukorenjeno u zajednici", slobodno od „stalnog uticaja velikih tehnoloških kompanija".
Kritikovala je rasne predrasude u tehnologijama za prepoznavanje lica i suosnivačica je neprofitne organizacije koja radi na unapređenju inkluzije crnaca u veštačku inteligenciju.
Kompjuterska naučnica rođena u Etiopiji, nalazi se u upravnom odboru AdisKodera, koji uči etiopske studente programiranju.
Dok je radila kao jedna od predvodnica Guglovog etičkog tima za veštačku inteligenciju 2020. godine, bila je koautorka akademske studije koja je potegla pitanje o jezičkim modelima veštačke inteligencije, među njima strukturalnu pristrasnost protiv manjina i marginalizovane ljude i mesta.
Izveštaj je doveo do njenog odlaska iz kompanije – u ono vreme, kompanija je saopštila da je studija ignorisala relevantna istraživanja i rekla da je Gebru podnela ostavku, Međutim, Gebru kaže da je dobila otkaz zato što je pokrenula pitanja diskriminacije na radnom mestu.
Ekonomistkinja i dobitnica Nobelove nagrade
Američka ekonomska istoričarka i ekonomistkinja rada, Klaudija Goldin je ove godina ovenčana Nobelovom nagradom za ekonomiju za svoj rad na zapošljavanju žena i uzrocima za rodnu razliku u platama.
Tek je treća žena koja ja dobila ovu nagradu i prva koja je ne deli sa muškim kolegama.
Goldin je profesorka ekonomije na Univerzitetu Harvard i istražuje teme kao što su neravnopravnost prihoda, obrazovanje i imigracija.
Neke od njenih najuticajnijih studija bave se istorijom ženske borbe za karijeru i porodicu, i uticajem kontraceptivne pilule na karijeru žena i bračne odluke.
Tehnološka ekspertkinja za ugljenički otisak
Kao entuzijastkinja za održivu mobilnost, Ana Hutunen se bori za zeleniju, čistiju, efikasniju mobilnost u finskom gradu Lahtiju, proglašenom Zelenom prestonicom Evrope 2021. godine.
Predvodi revolucionarni gradski lični model trgovine ugljenikom – prvu aplikaciju na svetu koja omogućuje građanima da zarade kredite korišćenjem ekološkog transporta kao što je vožnja bicikla ili javni prevoz.
Radi kao savetnica za Klimatski neutralne gradove pri NetZeroCities, organizaciji koja pomaže evropskim gradovima u njihovim pokušajima da dostignu klimatsku neutralnost do 2030. godine.
Hutunen želi da zainteresuje druge za održivu mobilnost i vatrena je pobornica vožnje bicikla, koji smatra budućnošću prevoza u gradovima.
Opštine širom sveta prepune su fantastičnih ljudi koji rade na omogućavanju održivijeg života za svoje građane. Obavite svoju ulogu, angažujte se i budite deo transformacije!
Ana Hutunen
Savetnica za klimu i invaliditet
Pravnica za ljudska prava koja je slepa, Elham Jusefijan je strastvena zastupnica inkluzije osoba sa invaliditetom dok se bavi klimatskim promenama, naročito kad je u pitanju hitna reakcija na klimatske incidente.
Rođena i odrasla u Iranu, Jusefijan je emigrirala u SAD 2016. godine. Danas igra ključnu ulogu u Međunarodnom savezu za invaliditet, globalnoj mreži od više od 1.100 organizacija koje zastupaju osobe sa invaliditetom.
Njena misija je da edukuje donosioce odluka o njihovim obavezama kad je u pitanju uticaj klimatskih promena na osobe sa invaliditetom. Takođe zagovara neiscrpan potencijal osoba sa invaliditetom u borbi protiv klimatske krize.
Mi, kao osobe sa invaliditetom, dokazali smo iznova i iznova našu sposobnost da prevaziđemo složene izazove i pronađemo rešenja kad izgleda kao da ona ne postoje. Osobe sa invaliditetom mogu i treba da stoje na pročelju borbe protiv klimatskih promena.
Elham Jusefijan
Veterinarka
Kao nagrađena ugandanska veterinarka i konzervacionistkinja, Gledis Kalema-Zikusoka radi na spasavanju ugroženih planinskih gorila u zemlji, čije stanište erodiraju klimatske promene.
Ona je osnivačica i izvršna direktorka Konzervacije kroz javno zdravlje, NVO koja promoviše očuvanje biodiverziteta omogućavajući ljudima, gorilama i drugim divljim životinjama da koegzistiraju, istovremeno unapređujući njihovo zdravlje i stanište.
Posle tri decenije, pomogla je da se poveća broj planinskih gorila sa 300 na oko 500, što je bilo dovoljno da pređu iz kategorije kritično ugroženih u samo ugrožene.
Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija proglasio je Kalemu-Zikusoku Šampionkom Zemlje 2021. godine.
Ono što mi uliva nadu u klimatskoj krizi je sve veće priznavanje da moramo hitno time da se pozabavimo. Postoje inovativni metodi za ublažavanje i prilagođavanje ovoj krizi.
Gledis Kalema-Zikusoka
Pomorska naučnica
Morska trava je poznata po sposobnosti da pohrani ugljenik i omogući mrestilišta ribama, ali neka podvodna staništa su uništena.
Lijen Kalen-Ansvort jedna je od osnivačica i aktuelna izvršna direktorka Projekta Morska trava, prvog britanskog programa za obnovu morske trave u značajnijim razmerama.
Projekat olakšava proces koristeći robota na daljinsko upravljanje za sađenje semenja i mogao bi da stvori obrazac za pomoć drugim zemljama da obnove podvodne livade.
Interdisciplinarna naučnica sa više od 20 godina iskustva u morskom istraživanju, Kalen-Ansvort je posvećena naučnoj konzervaciji i restauraciji.
Previše je posla za svakoga od nas kad bismo to radili sami, ali ljudi su se udružili i razmenjuju znanje. Što se mog malog udela tiče, znam da možemo da oživimo vitalno stanište, zaštitimo ga i obnovimo za svu korist koju od nje ima naša planeta i društvo.
Lijen Kalen-Ansvort
Autorka tehnologije za otkrivanje šumskih požara
Ove godine su šumski požari poharali neke od najvećih svetskih šuma. I dok su se vatrogasci često mučili da se izbore sa masivnošću i širenjem požara, Sonja Kastner je osnovala organizaciju koja će im pomoći da ih otkriju ranije.
Pano AI koristi tehnologiju veštačke inteligencije da se pripremi za bržu reakciju pre nego što se vatra raširi skeniranjem krajolika u potrazi za znakovima paljevine i upozoravajući službe, umesto da se oslanja na pozive pripadnika javnosti.
Kastner je prethodno provela više od deset godina radeći u raznih tehnološkim start-apovima.
Nadu mi uliva neverovatna moć ljudske inovacije. Prisustvovala sam iz prve ruke potencijalima tehnologije za rešenjima zasnovanim na podacima kako bi se pomoglo u borbi protiv najgorih posledica klimatske krize.
Sonja Kastner
Profesorka bezbednosti u saobraćaju
Decenijama su se automobili pravili uz pomoć lutaka za testiranje na sudare pravljene po meri prosečnog muškarca – iako statistika pokazuje da su žene u većoj opasnosti od povreda ili smrti u slučaju čeonog sudara.
Inženjerka Astrid Linder radi na tome da to promeni, vodeći projekat za izradu prve lutke za simulaciju sudara prema prosečnoj ženskoj građi, koja uzima u obzir morfologiju ženskih tela.
Profesorka za bezbednost u saobraćaju pri Švedskom nacionalnom institutu za istraživanje puteva i saobraćaja (VTI) i vanredna profesorka na Univerzitetu Čalmers, Linder je ekspertkinja za biomehaniku i prevenciju povreda na putevima.
Babica
Kad su katastrofalne poplave prošle godine pogodile Pakistan, babica Neha Mankani otputovala je u pogođene oblasti da ponudi svoje znanje.
Preko njene dobrotvorne organizacije Mama Baby Fund, Mankani i njen tim obezbedili su opremu za porođaj koja spasava živote i negu babica za više od 15.000 porodica pogođenih poplavama.
Njena uobičajena praksa bavi se okruženjima koja oskudevaju u resursima, hitnim reakcijama i zajednicama pogođenim klimatskim promenama.
Mama Baby Fund je do sada uspeo da sakupi dovoljno novca da pokrene ambulantni brod koji prevozi trudnice u obalskim zajednicama do obližnjih bolnica i klinika za hitno lečenje.
Rad babica u zajednicama koje se suočavaju sa katastrofama uzrokovanim klimatskim promenama je od vitalnog značaja. Mi smo i one koje prve reaguju i istovremeno klimatske aktivistkinje, koje se staraju da žene mogu da nastave da dobijaju reproduktivnu, trudničku i post-porođajnu negu koja im je neophodna, čak i kad se situacija oko njih pogoršava.
Neha Mankani
Savetnica za životnu sredinu
Inspirativna liderka za čitav kontinent, Vandžira Matai ima više od 20 godina iskustva u borbi za socijalne i ekološke promene.
Predvodila je Pokret Zelenog pojasa, legendarnu domorodačku, narodnu organizaciju u Keniji koja je osnaživala žene preko sađenja drveća a koju je osnovala Vandžirina majka i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. godine Vangari Matai.
Matai je sada direktorka za Afriku i globalna partnerstva pri Institutu za svetske resurse i predsednica Fondacije Vangari Matai.
Trenutno radi kao savetnica za Afriku u Bezosovom fondu za Zemlju, kao i u Savezu za čisto kuvanje i Evropskoj klimatskoj fondaciji.
Akcija je „lokalna". Treba nam podrška lokalnih inicijativa kao što su preduzetnici koji rade s drvećem i rad zajednice na restauraciji, obnovljivoj energiji i cirkularnoj ekonomiji. Projekti od baze prema vrhu kao što je ovaj ulivaju mi nadu jer pokazuju šta je sve moguće.
Vandžira Matai
Aktivistkinja rane menopauze
Isabel Farias Mejer nije ni sanjala da su njeni neredovni menstrualni ciklusi simptom bilo čega sumnjivog, ali sa 18 godina dobila je dijagnozu rane menopauze ili preranog prestanka rada jajnika. Ovo stanje se dešava kad jajnici prestanu da rade normalno i pogađa procenjenih 1 odsto žena mlađih od 40 godina.
Žene doživljavaju simptome slične menopauzi, ali u vrlo ranom dobu. Farias je otvoreno govorila o tome kako ovo stanje utiče na njen život, što podrazumeva i život sa osteoporozom.
Tridesetogodišnja novinarka pokrenula je prvu regionalnu mrežu za ranu menopauzu u Latinskoj Americi da bi širila informacije, borila se protiv mitova i stvorila bezbedan prostor za ljude koji žive sa ovim stanjem.
Lekarka
Malta ima neke od najstrožih zakona o abortusu u Evropi, a Natali Psaila pomaže ženama kojima su potrebne informacije i saveti.
Suosnivačica je Doktora za izbor na Malti i zagovara dekriminalizaciju i legalizaciju abortusa i bolji pristup kontracepciji.
Psaila kaže da je skoro potpuna zabrana abortusa na Malti, gde su prekidi trudnoće dozvoljeni samo ako je ugrožen ženin život, znači da žene uzimaju pilule bez medicinskog nadzora. Otvorila je dežurnu telefonsku liniju koja pruža podršku ženama pre, za vreme i posle abortusa.
Objavila je knjigu o seksualnom obrazovanju namenjenu deci između 10 i 13 godina, Fantastično putovanje mog tela, da bi pomogla u širenju znanja o reproduktivnom zdravlju u zemlji.
Zagovornica dečjih prava
Misija Olene Rozvadovske je da pomogne ukrajinskoj deci da savladaju ratnu traumu. Suosnivačica je Glasa dece, dobrotvorne organizacije koja pruža psihološku podršku.
Organizacija je krenula kao inicijativa iz naroda 2019. godine, četiri godine nakon što je Rozvadovska volontirala blizu fronta u Donbasu dok su pro-ruski separatisti započinjali borbu protiv Ukrajine.
Fondacija sad ima više od 100 psihologa koji rade u 14 centara, kao i besplatni telefonski broj za pomoć. Pomogla je desetinama hiljada dece i roditelja.
Rozvadovska je učestvovala u Oskarom ovenčanom dokumentarcu Kuća od iverja i sa njenim timom je objavila knjigu Rat kroz glasove dece.
Naučnica
„Žene i devojčice, vi ste deo klimatskog rešenja", naslov je govora na TED toku omanske naučnice Rumaite Al Busaidi iz 2021. godine, koji je stekao više od milion pregleda i odražava njenu borbu za prava Arapkinja.
Ekspertiza Al Busaidi dovela ju je do položaja u Arapskom omladinskom savetu za klimatske promene i Ekološkom udruženju Omana.
Savetovala je i Bajdenovu administraciju prilikom izrade strane klimatske reklame i vladu Grenlanda o održivom turizmu.
Najmlađa je Omanka koja je stigla do Južnog pola i osnivačica je WomeX-a, platforme za pomoć Arapkinjama u razvijanju veština poslovnog pregovaranja.
Rešenje broj jedan za klimatske promene je osnaživanje žena i devojčica. Efekat umnožavanja koji one poseduju u njihovim zajednicama promeniće percepciju i dela, i zaštititi ovo mesto koje nazivamo domom.
Rumaita Al Busaidi
Upravnica šumama
U konzervativnoj indonezijskoj pokrajini Aceh neobično je da žene budu lideri.
Kad je Sumini shvatila da je glavni uzrok poplava u njenom selu krčenje šuma, koje takođe doprinosi klimatskim promenama, odlučila je da preduzme nešto i sarađuje sa drugim ženama u zajednici.
Njena grupa je dobila dozvolu Ministarstva za životnu sredinu i šumarstvo, što je omogućilo zajednici sela Damaran Baru da upravlja oblašću, sa svih 251 hektara šume, u narednih 35 godina.
Ona sada predvodi Jedinicu za upravljanje seoskom šumom (LPHK) kako bi sprečila nelegalno sečenje šume i lovce koji ugrožavaju sumatranske tigrove, pangoline i druge ugrožene divlje životinje.
Uz nesputano krčenje šuma i krivolov na divlje životinje ovih dana, šume bi trebalo da dobiju sve više pažnje kad je u pitanju kako se kolektivno nosimo sa klimatskom krizom. Sačuvajte šume, sačuvajte život.
Sumini
Socijalna psihološkinja
Kad je socijalna psihološkinja Fabiola Treho otpočela akademsko putovanje, pre skoro dve decenije, nije bilo istraživanja u Meksiku o seksualnom zadovoljstvu žena kao pitanju socijalne pravde.
Treho je utrla taj put vlastitim radom, koji se bavi socijalnom neravnopravnošću, rodno zasnovanim nasiljem i političkom moći seksualnog zadovoljstva, i ona želi da promoviše seksualnu pravdu za žene.
Ona tvrdi da neke neravnopravnosti čine žene seksualno ugroženijim. Preko gostovanja, naučnih istraživanja i praktičnih radionica, pomaže ljudima da istraže zadovoljstvo, orgazam i mastrurbiranje na načine koji nadrastaju ova pitanja.
Njen rad je imao velikog odjeka u Latinskoj Americi i zajednicama u kojima se govori španskim jezikom, a gde su pitanje ženskog zdravlja i seksualnosti i dalje tabu tema.
Aktivistkinja za mentalno zdravlje
Ambicija omladinske organizacije SustyVibes, koju je osnovala Dženifer Učendu, jeste da učine održivost ostvarivom, bliskom i kul.
Njen skorašnji rad bio je usmeren na istraživanje uticaja klimatske krize na mentalno zdravlje Afrikanaca, naročito među mladima.
Ona je 2022. godine pokrenula projekat Eko-anksioznost Afrika da bi se bavila validiranjem i očuvanjem klimatskih emocija kod Afrikanaca preko istraživanja, aktivizma i klimatske psihoterapije.
Njen cilj je rad sa ljudima i organizacijama zainteresovanim za promenu mentalnog sklopa ljudi i bavljenje teškim i često neprijatnim poslom učenja o klimatskim emocijama.
Osećam čitav dijapazon emocija kad je u pitanju klimatska kriza. Polako se mirim sa činjenicom da nikad neću moći da učinim dovoljno, ali da mogu, umesto toga, da uradim najbolje što mogu. Kad stanete iz solidarnosti uz druge da biste delali, odmarali ili samo bitisali, to mi pomaže da vodim računa o vlastitim osećanjima koja kod mene izaziva klima.
Dženifer Učendu
Fizičarka čestica
Istraživačica fizike čestica, profesorka Anamarija Font Viljarel usredsređuje se na teoriju superstruna koja želi da objasni sve čestice i osnovne sile prirode modelujući ih kao sićušne, vibrirajuće strune energije.
Njeno istraživanje je produbilo razumevanje posledica teorije kad su u pitanju struktura materije i kvantna gravitacija, koji su takođe relevantni za opisivanje crnih rupa i prvih trenutaka posle Velikog praska.
Prethodno je dobila nagradu Fundasion Polar u Venecueli, a ove godine je odabrana kao laureatkinja Uneskove nagrade Žene u nauci.
Pripovedačica
Kao ekološkinja i autorka sadržaja, Kvijun Vu koristi društvene mreže da bi širila ideje o klimatskim promenama.
Njena onlajn platforma, The Weird and the Wild, posvećena je tome da naučni podaci o klimi postanu prijemčivii i manje strašni. Usredsređena je na sadržaje za podsticanje, edukovanje i angažovanje zajednica na klimatsku akciju.
Ona je jedna od voditeljki ekološkog podkasta posvećenog Jugoistočnoj Aziji, Klimatski čizkejk, čiji je cilj da razbije složene klimatske teme na pristupačnije zalogaje.
Ona je i Mlada istraživačica Nacionalne geografije.
Klimatska kriza je složena, opterećujuća i strašna. Možemo joj pristupiti sa intenzivnom ali nežnom radoznalošću – umesto strahom – da bi nam srce ostalo meko za brigu o svetu, dok istovremeno oštrimo alatke za rušenje svega što ne funkcioniše i izgrađivanje onoga što bi moglo.
Kvijun Vu
Naučnica
Danas direktorka Instituta svetskih resursa (WRI), Suzan Čomba kaže da je njeno iskustvo siromaštva u detinjstvu u okrugu Kirinjaga u centralnoj Keniji motiviše da pomogne da poboljša živote drugih.
Prevashodno je zanima zaštita šuma, obnova krajolika i transformacija afričkog sistema prehrane.
Od tropskih šuma Basena Konga do suvog Zapadnoafričkog Sahela, kao i istočne Afrike, Čomba radi sa sitnoposedničkim zemljoradnicima, naročito ženama i mladima, da bi im pomogla da izvuku najviše iz svoje zemlje.
Stručno znanje deli sa vladama i istraživačima da bi izgradila otpornije zajednice koje se susreću sa sve intenzivnijim klimatskim promenama.
Pogađa me inertnost svetskih vođa, naročito krupnih igrača, koji takođe imaju ekonomsku moć da promene pravac dešavanja, ali se ustručavaju da to učine zbog novca, moći i politike. Da bih se izborila sa tim osećanjima, preopterećujem se delima na terenu, sarađujući sa ženama i mladima širom Afrike na zaštiti prirode i obnovi, transformisanju naših sistema prehrane i menjanju politike.
Suzan Čomba
BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz čitavog sveta. Snimamo dokumentarce, pravimo reportaže i vodimo intervjue o njihovim životima – priče koje stavljaju žene u u žižu objavljuju se i emituju na svim BBC platformama.
Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku. Uključite se u raspravu uz pomoć heštega #BBC100Women.
Tim iza BBC 100 žena napravio je uži izbor na osnovu imena koja se sakupili tokom istraživanja i onih koja su predložile jezičke redakcije Svetskog servisa BBC-ja, kao i BBC Medijska akcija.
Tražili smo kandidatkinje koje su se našle na naslovnim stranama ili su uticale na važne priče u poslednjih 12 meseci, kao i one koje su imale nešto važno da kažu, postigle su nešto značajno ili su izvršile uticaj i donele promene u njihovim društvima koje se često ne čuju u vestima.
Prikupljena imena su takođe procenjivana kroz prizmu ovogodišnje teme – klimatske promene i njihov neproporcionalni uticaj na žene i devojke širom sveta, iz koje je izabrana grupa od 28 Klimatskih pionirki i drugih ekoloških liderki.
Predstavili smo glasove sa čitavog političkog spektra i iz svih oblasti društva, istražili imena oko tema koje polarizuju stavove i nominovali žene koje su svojeručno dovele do promena u društvu.
Vodili smo računa i o regionalnoj zastupljenosti i nepristrasnosti pre konačnog izbora. Sve žene su dale dozvolu da se nađu na ovoj listi.
Produkcijski tim BBC 100 žena: Valerija Peraso, Amelija Baterlaj, Rebeka Torn, Pola Adamo Idoeta, Kordelija Heming, Lora Garsija, Sara Dias, Lusi Gilder, Mai Kananeh, Mark Šej, Vandana Vidžej, Kindah Šair, Daria Taradai, Lamis Altalebi, Firuzeh Akbarian, Sana Safi, Katerina Kinkulova, Tamara Gil i Mouna Ba.
Urednica BBC 100 žena: Golnuš Golšani.
Produkcija za jezičke redakcije Svetskog servisa: Roberto Belo-Rovela i Carla Roš.
Dizajn: Prina Šah, Dženi Lo, Met Tomas, Polina Vilson i Oli Pauel.
Razvoj: Skot Džarvis, Arun Bari, Aleksander Ivanov, Priti Vagela i Holi Frempton.
Autorska prava za fotografije: Miler Mobli, Macijek Tomiček/Oksdord Atelje, Arati Kumar-Rao, Hamna Haki, Kreg Kolesko, Pano AI, L. Rid, Bendžamin Džons, Jober Arias, Amanda Triplet, Eni Roberts, Dijor Abdugaforzoda, Doi Intanon Tajland by UTMB, Udruženje za ekološku zaštitu Kinghaj Snoulend Grejtrivers, Džejson Boberg, Čaidir Mahjudin/AFP, Nju Balans Paragvaj, Džo En Mekartru, Ženska inicijativa Kartije (CWI), Lusi Pajper, Luiz Mabulo, Kristijan Taso, Martin Čenng, Konstantin Derjagin, Gabrijel Kvintao, Abel Kanizales, Patrik Voli, Sara Hejl, Džimena Mateot, Lukas Kristijansen, Hana Voker-Braun, Vudi Moris, Sinjan Ju, Kris Parker Edzordzi Sefogaht, Tasir Bejg, Albert Kamanga Zija Kriješns, Salem Solomon, Luke Nudžent, R. Dejvid Marks, Li Tinklim, Satu/VTI, FIFA, Džoš Finč, Kibuka Mukisa, Fibi Su, Gregori Veprik, Darko Tomas KROPIKS, Vandžira Matai, Rufat Ergeshov, Osvaldo Fanton, Dani Pudžalte, Đulijano Salvatore, Fondacija L'Oreal, Danijel Eduardo, Tatjana Egorova, Dovana Films, Džimi Dej/MIT, Editorijal Kaminjo - Leja, Kine Hnin Vai Fondacija, Endrju Sikorski, Ramon Tolosa Kalderon, Marijam Sidiki, Feral Films, Sebastjan Alijaga, Dijor Abdughaforzoda, Beli šlemovi/Sirijska civilna odbrana, Eli Varli, DGL manastir, Mustafa Abumenes, Emanuele Elo Usai, Fazal Raham Arman, Emilija Treho, Matija Copelaro, Martin Lupton/Lajt kolektiv, Jasmina Benslimane, Pavlo Botanov, Marijeta Mojašević, LenadraPela/Međunarodna federacija sportskog penjanja, Getty Images.
...there we go.
100 žena
Suvadina priča: Selo koje su obnovile žene
Kako Somborske šnajderke zašivaju rane